Marketing
Narančasta ribica s fudbalerkom
Draghi Nashi,
Kako ste Nam? Je li vam zima? Nama ni, jer u nas u Australiji je sada lito.
Ovi put ćemo vam pisat o dalekoj prošlosti kad smo živili u Nigdjezemskoj. Amsterdamski stan dilili smo s cimerima Čudnim i Slatkim i cimericom Ceciliom. Ceciliu smo upoznali prvi dan faksa u liftu i obadvi smo kasnile. Ono što nam je zajedničko je da kasnimo, gubimo stvari i da mrzimo hodit u samoposlugu. Kad smo živile zajedno jedna drugu smo potpuno razumile kad bi nešto izgubile, a u samoposlugu smo obavezno išle zajedno, da nam bude lakše.
Jedan dan zove nas Cecilia na mobitel:
- Hola. Brzo, brzo mi reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu - govori Cecilia.
- Kako misliš koju ću boju? Reci mi na čemu je ta boja pa ću ti reć koju ću boju - rekli smo Min.
- Ništa ti ne mogu reć, samo mi brzo reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu.
- A što jan znan. Ala, narančastu.
- Dobro, sad ću brzo doć doma čekaj me nosin ti narančastu.
- Kako misliš koju ću boju? Reci mi na čemu je ta boja pa ću ti reć koju ću boju - rekli smo Min.
- Ništa ti ne mogu reć, samo mi brzo reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu.
- A što jan znan. Ala, narančastu.
- Dobro, sad ću brzo doć doma čekaj me nosin ti narančastu.
Nestrpljivo smo poskakivali po stanu i čekali da se ona pojavi. Kad je došla imali smo što i vidit. Donila nan je narančastu ribicu i akvarij. Bili smo presretni.
Ribica je bila s nama sve do našega odlaska iz Nigdjezemske, a onda smo je dali jednen Bramu i rekli da se dobro brine o njoj. I dokumentirali smo primopredaju fotografijom. Jedanput smo mu pisali pitat kako Nan ribica, ali ni nan nikad odgovori. Bezveze.
Ovo je nigdjezemski copywriter Bram, a u akvariju je naša Ribica. Ne vidi se, ali je tu.
Nikidan min po gradu kad Nan zvoni telefon. Cecilia iz Londona.
- Hola. Brzo, brzo mi reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu - govori Cecilia.
- Kako misliš koju ću boju? Reci mi na čemu je ta boja pa ću ti reć koju ću boju - rekli smo Min.
- Ništa ti ne mogu reć, samo mi brzo reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu.
- A što jan znan. Ala, zelenu.
- Dobro, poštom ti stiže iznenađenje.
- Johi meni, što mi to šalješ? - pitali smo se i poskakivali od nestrpljenja i sriće.
- Ništa ti ne mogu reć, samo ću ti dat jedan trag: zelena boja. - odgovorila je.
- Je li mulat s zelenin očima. - ponadali smo se.
- He, he. Ne.
- Je li mulat u zelenoj majici? - i dalje smo se nadali.
- Ne. Čekaj i vidit ćeš - bila je neumoljiva.
- Kako misliš koju ću boju? Reci mi na čemu je ta boja pa ću ti reć koju ću boju - rekli smo Min.
- Ništa ti ne mogu reć, samo mi brzo reci koju ćeš boju: narančastu, plavu, zelenu ili crnu.
- A što jan znan. Ala, zelenu.
- Dobro, poštom ti stiže iznenađenje.
- Johi meni, što mi to šalješ? - pitali smo se i poskakivali od nestrpljenja i sriće.
- Ništa ti ne mogu reć, samo ću ti dat jedan trag: zelena boja. - odgovorila je.
- Je li mulat s zelenin očima. - ponadali smo se.
- He, he. Ne.
- Je li mulat u zelenoj majici? - i dalje smo se nadali.
- Ne. Čekaj i vidit ćeš - bila je neumoljiva.
Nakon 10-tak dana u sandučiću je bila ceduljica iz pošte. Na ceduljici je pisalo London, UK. Pojurili smo prima pošti, a u pošti nas je čekalo zeleno sjenilo i zeleni tuš sa šljokicama!!! Marka Urban Decay, a cili komplet se zove Mullet odnosno Fudbalerka!!! Tuš s šljokicama zove se Heavy Metal!!! Našoj sreći nema kraja!!!
Vashi Šljasteći Rokeri
 |  |
| Urban Decay | |
Fudbalerka (kliknite na sliku)
P.S. Bram je bi po zanimanju copywriter, a u samoposluzi u koju smo išli s Ceciliom bilo je za kupti mesa od klokana. Puno slučajnosti na jednen mistu, je li i Vin tako mislite?
Post je objavljen 08.12.2007. u 22:03 sati.