sensualissimo

Statirao sam juče čitav dne,al ne u kukuruzu.Nekih jedanaest sati napornog rada,gdje se napor sastojao u čekanju da se nekoliko scena snimi,u imaginarnoj kafani,u kojoj sjedim za astalom,pijući svoje piće,a kamerman ruske državne televizije zumira moj potiljak.Možda postanu slavne vlasi moje kose tamo daleko,u Moskvi ili Sent Petersburgu.Kako god,dnevnica je isplaćena,cijelih 30 eura,i mogu vam reći da nikad više ne bih sebi poželio da statiram u filmu,ili seriji.A u početku sam mislio kako će ovo biti najlakši novac zarađen u mom životu.Ne kažem da je neki specijalni premor,ali jeste smaranje nepojmljivo,svo to gluvarenje plaćeno,dosađivanje cjelodnevno:u nekom trenutku iscrpite sve teme i energiju za priču sa sapatnicim-neznancima,većinom takođe nezadovoljnih proticanjem vremena.Suviše spOOOro je gamizalo,suviše malo se snimalo.Teško da ćete povjerovati,ali niko normalan ne bi mogao statirati više od dva-tri dana,deset sati sa nekih sat recimo intenzivne akcije,tj. statike(otuda i ime).Naime,čak i kad dođe red na nas,nemasmo nikakve(skoro)zadatke,samo bijasmo prisutni.
Nema satisfakcije,nema kreativnosti.
Tih 30 eurića dobro će mi doći,ali neću više tražit ljeba bez motike,kunem se!

p.s.

Otidoh u devet,vrnuh se oko pola osmice,
odma sam pohitao da pustim SMILE Brajana
Vilsona izgubljeno pa pronađeno blago
BEACH BOY genija,to
remek djelo višeglasja,savršenih harmonija
i božanske pop muzike,što ga slušam već danima...
Aleleuja,ima boga,on se kliče Vilson Brajan!