dijalozi

Mario: Ja lažem! Govorim li istinu ili lažem kad to kažem?

Goga: Ako tako kažeš, lažeš, jer sve što kažeš ja ti vjerujem.

Mario: Ali, ako govorim istinu znači da lažem, a ako lažem znači da govorim istinu, koje je od toga?

Goga: Sve kaj mi govoriš shvaćam kao istinu jer ti vjerujem. Ako mi govoriš laži, onda me lažeš.

Mario: Ne fokusiraj se na mene nego na tvrdnju: Ja lažem! Kad netko to kaže govori li istinu ili laže, u samoj toj tvrdnji?

Goga: Ne može tako, moraš bar malo poznavati osobu koja to izjavljuje. Recimo, kad ja kažem da lažem onda i lažem.

Mario: Da, lažeš, ali si time rekla i istinu, da lažeš, kužiš? To je zapravo paradoks, ta tvrdnja. I tu nije bitno poznajemo li osobu ili ne jer uzimamo u obzir obje pretpostavke: ako pretpostavimo da netko time govori istinu, to znači da laže (jer to kaže njegova istinita tvrdnja), a ako pretpostavimo da laže, znači da govori istinu.

Goga: Da, kužim, iskrena sam, a kažem da lažem, i lažem, i istinu kažem.

Mario: Tak je, kontradikcija je neminovna, lažeš, a govoriš istinu, odnosno govoriš istinu, a lažeš, to je zapravo stari sofizam s kojim se filozofi muče još od antike Je li moguće da tvrdnja bude istovremeno istinita i lažna ili je moguće dokazati da je samo istinita ili samo lažna? Neki filozofi vele da je to samo igra riječi, a drugi pak da se radi o ozbiljnom filozofskom problemu, odnosno logičkom paradoksu.
Možda stavljanje tog „problema“ u stihove može pomoći u njegovom rješavanju.

Ja lažem!

Govorim li istinu ili lažem

kad to kažem?

Ako govorim istinu,

znači da lažem.

Ako lažem, znači

da govorim istinu.

Recite mi istinu,

lažem li?

Mario: Buš se cijepila protiv korone?

Goga: Cijepim se u mozak svako malo s tim cijepljenjem i koronom, k'o u nekoj noćnoj mori bez kraja i bez naznake svjetla na kraju tunela.

Mario: Ozbiljno te pitam, buš ili ne buš, za istač?

Goga: Pa za istač sam na velikoj vagi. Zadnje dane sam u užasnoj panici da ću umrijet' od korone, ne znam jesam ju imala ili ne, imala sam bliske kontakte nekoliko puta i ne znam ni koji bi me ishod radovao. Tada razmišljam posegnuti odmah za cijepljenjem, a onda su mi pred očima na tisuće uboda koje smo vidjeli u medijima i puf, paralizirana sam od straha.

Mario: Znači, još niš' ne znaš?

Goga: Morat ću sljedeći tjedan nešto poduzet'.

Mario: U kom smislu?

Goga: Tražit' serološki test.

Mario: To ti nije loša ideja, oboje smo bili u kontaktima sa zaraženima i bili u samoizolaciji više puta, al' nismo imali nikakve simptome. Jel' se plaća taj serološki?

Goga: Ma imam ja dobre ideje, ali ih baš ne provedem uvijek najbolje . Bumo vidli kak' to ide, prvo idem na app kod dr.

Mario: A, jel' se bojiš cjepiva, odnosno jel' te više strah cjepiva ili korone?

Goga: Oboje podjednako.

Mario: Pa kak' ćeš onda?

Goga: Pa vidiš da mi nije lako ni samoj sa sobom, a mogu mislit kako je tek tebi samnom.

Mario: Meni je s tobom super.

Goga: Hahaha, ma ti si meni danas sumnjivo kihao.

Mario: To je bilo od prašine.

Goga: O'š se cijepit protiv prašine?

Mario: Ne znam, ne bih ja.

Goga: Zakaj ne?

Mario: Uzdam se u svoj imunitet, jak ko čelik , dok ne prdeknem na rosu .

Goga: Nemoj se zajebavat', malo smo pretili .

Mario: Ma, 'ko je pretil? Nikad se nisam cijepil za nikakve gripe kad su bile, a valjda su me za neke boleštine cjepili dok sam bio mali, a poslije ništa osim kaj sam jednom dobil cjepivo protiv tetanusa i bjesnoće kad me pes vgrizel, a znam da me protiv rubeole nisu cijepili, valjda još tad nije bilo cjepiva za tu bolest, bil sam mali kad sam ju prebolil, 5 ili 6 godina al' se sjećam te muke, strašno, koje sam halucinacije imal i temperaturu stalno prek' 40. E, da, i u vojsci su me cijepili, i u ruku i u mozak.

Goga: Pretil je život da bu nam zagorčal ak' ne prestanemo toliko jesti.

Mario: Prestali bumo jesti, kad tad . Znači, kakav je plan daljnjeg postupanja? Serološki najprije pa bumo onda vidli kaj ćemo?

Goga: Pa da, ak' sam prebolila koronu na konju sam, ak' nisam u banani sam, onda idem na cijepljenje. Ali, grozna je ta pomisao da ti ubrizgavaju 'ko zna kaj.

Mario: Strah, strah, i samo strah, koji je strah jači taj kvači, koja je budala smislila onu "Dobar je strah komu ga je bog dal", ma vraga je dobar. Treba se prepustit majčici prirodi pa kaj bude, ionak će nam bit onak' kak' nam je determinirano.

Goga: Znaš kaj je gore od cijepljenja.

Mario: Kaj?

Goga: Ta tvoja determinacija.

Mario: Nije moja, Svemirova je.

Goga: Tvoje spominjanje nje.

Mario: Ja samo citiram Krležu: „Nigdar ni tak bilo da ni nekak bilo, pak ni vezda ne bu da nam nekak ne bu.“

Goga: I bit će kako bude, ali mi smo kormilari na brodu zvanom život.

Mario: Nismo, mi smo samo slijepi putnici.

Goga: Nisam ja slijepi putnik.

Mario: To ti samo misliš da nisi.

Goga: Dobro, samo sam malo ćorava.

Mario: To je dovoljno.

Goga: Grrrrrrrrrrrr...

Oznake: Cjepivo, korona, covid-19