dijalozi

Mario: Invalidi (ljudi ih tak' zovu) ne bi trebali imat' pravo prednosti dok se čeka u redu.

Goga: Trebali bi, imaju i imat će... i nisu invalidi, nego osobe s invaliditetom!

Mario: Nisam ni rekao da jesu nego da ih ljudi tak' zovu, a to je pogrdan naziv koji znači da netko ne valja, da je pokvaren, da ima grešku... i zato ima pravo ići preko reda, ma nemoj!.. ako smo svi jednaki u pravima zakaj bi „nevaljali“ imali pravo ići preko reda.

Goga: Da, imamo pravo ići preko reda, ali nemamo pravo na pristup svim ustanovama, niti pravo na ravnopravno komuniciranje sa službenicima u institucijama šalterskog tipa... kad dođem na red, na šalteru me nitko ne vidi jer su mi šalteri u visini nosa, pa kad im dam do znanja, ono haloooo tu sam, ljudi se često obraćaju mojoj pratnji ili nekome tko je sa mnom, a ne meni. Tako je bila jedna zgodna situacija kad se frendica napravila bedasta i veli: „ja nemam pojma zbog čega je ona ovdje i kaj mora obavit'“...ja bih bila pukla od smijeha vidjevši facu žene na šalteru kako okreće očima, jer zamisli, ipak će morati komunicirat' sa mnom.

Mario: Tako je, osobama s invaliditetom nije sve dostupno, i time dokazujemo kako takve osobe tretiramo kao građane drugog reda koji nemaju pravo na usluge kao i "normalni" građani, odnosno da nisu jednaki u pravima, a to kaj im dajemo prednost kad se čeka u redu isto je dokaz da nisu jednaki u pravima jer ne moraju čekat' u redu.

Goga: Da, ne moram čekat' u redu. Jer,npr. ako idem nekaj obavljat' u grad, jer milo moje nisam iz grada, pa trebam i prijevoz, prilagođeni prijevoz koji nije samo meni na usluzi, taj prijevoz mene mora čekat' i zato ja nemam vremena čekat', dok će svi ostali nakon što obave ono po kaj su došli smjestit svoje guze u autiće, ak' ne u autiće u bus ili već neko drugo prijevozno sredstvo koje meni nije dostupno.

Mario: Pa ako te prijevoz čeka, a čeka te i čekat' će te, u čemu je onda problem? Mnoge druge prijevoz ne čeka, i isto nemaju vremena, možda će zakasnit na bus ili vlak zato kaj su tebe pustili prek' reda.

Goga: Rekoh da prijevoz takve vrste nije samo meni na usluzi, ima i drugih koji čekaju upravo taj prijevoz.

Mario: Pa nek čekaju, al' imaju osiguran prijevoz isto k'o i ti, al' bus ne bu nikog čekal'. Osobe s invaliditetom ne bi trebale imat' pravo ići preko reda jer na taj način ugrožavaju prava "normalnih".

Goga: Definiraj mi "normalne" jer po tome mi smo ti koji nisu normalni.

Mario: Stavio sam "normalni" pod navodnike, ali dobro, zaboravi normalne, reći ću osobe bez invaliditeta. Zar to nije ugrožavanje prava osoba bez invaliditeta ako osobe s invaliditetom idu preko reda?

Goga: Osobe bez invaliditeta, ako im osobe s invaliditetom toliko time ugrožavaju njihova prava, uvijek imaju mogućnost postat' osobe s invaliditetom pa brate mili nek uživaju to pravo ako je to od životnog značaja.

Mario: Ma nije stvar u tome, ne pričamo o nikakvom životnom značaju, nego ako bi svi ljudi trebali biti jednaki u pravima, zar to što osobe s invaliditetom idu preko reda nije dokaz kako se osobe bez invaliditeta tretira kao nejednake u pravima sa osobama s invaliditetom, te im se time oduzima pravo da dođu na red kad bi trebali doći na red, a ne da im se taman u tom trenutku ubaci padobranac koji ima pravo biti padobranac jer je osoba s invaliditetom i zajebe ovog bez invaliditeta kojeg već bole noge od stajanja i još će zbog toga zakasnit na bus?

Goga: Kad ostvarimo sva druga prava ravnopravno sa osobama bez invaliditeta, možda se ovog i odreknemo, da busevi ne bi jadni jurili prazni dok vi satima čekate na red za šalter zbog osoba s invaliditetom.

Mario: Dogovoreno , eto vidiš kak' smo lijepo postigli kompromis, pravo prekoreda vam ostaje dok god ne ostvarite sva ostala prava koja imamo mi bez invaliditeta, kao npr. pristup svim ustanovama i šalterima.