dijalozi

Goga: Nakon dugo vremena na Sisvete sam išla na misu dok sam bila u Toplicama. Svećenik koji drži mise u kapelici stalno je tam u Toplicama, ima svoju sobu i ide na terapije, stariji čovjek, ne . I tak, kak nije bilo puno ljudi smjestila sam se nekak sa strane, i slušam ja propovjed, slušam, pa svi mole, svi ispuštaju molitve u jedan glas, kad ono, hehe, zatekoh sama sebe, ja ne znam molitve. Počeh očima skenirat ljude oko sebe i mislim si, ah samo da ne skuže, da ne budem otkrivena . Počnem samo otvarat usta, pred očima mi faca Mr. Beana, osjećala sam se ko tele Tad dođe onaj jedan dio .....sići će na zemlju i suditi žive i mrtve.....a ja se sjetim tebe i tvoje Boginje , pa si mislim, ta tvoja je sigurno bolja. Zakaj se mi uopće molimo i tamo sve nešto kad će nam svima sudit?

Mario: E vidiš, baš tak, Boginja nikom ne sudi .

Goga: Al ozbiljno, ja sam se baš malo zamislila, no priči nije kraj, imam filing da me taj svećenik nimalo ne simpatizira, iako ne znam zbog čega i nikad, ali nikad se ne bi u liftu nimalo pomako. Možda sam mu prste pregazila, pa zato.

Mario: Ne kužim kaj si se zamislila, i zakaj misliš da te ne simpatizira, zato kaj ti se ne miče u liftu?

Goga: Ma stane posred lifta i ne miče se, a ja se s kolicima moram nekak ugurat. A zamislila sam se nad tim našim molitvama, stalno se držimo za tu vjeru ko za slamku spasa. Ispovjedi nas očiste od grijeha (moš mislit), al svejedno će doć i sudit nam, zakaj? Mene toga sada strah

Mario: Strah te čega? Suda?

Goga: Da.

Mario: Ako te toga strah znači da su te vrbovali, da si postala vjernica, to im je taktika .

Goga: Ma kaj ti je?!

Mario: Treba te biti strah da bi tražila spas duše, to je crkvena taktika - utjerivanje straha od navodnog suda poslije smrti.

Goga: Mene je strah bilo koga da mi sudi, ne volim to , ko bu meni kaj sudil . E, i onda još krene onaj dio krv i tijelo Kristovo, i krene pričest. A ja koliko se kužim i znam, tj. učili me da se možeš pričestit samo ako si se ispovijedio, jel tak?

Mario: Tak je.

Goga: E, a on ti to dijeli svima valjda ko god je u kolicima, nemam pojma, al uglavnom dođe do mene i čeka, a ja niš, gleda on mene i gleda .

Mario: On je dužan ponudit svima, al ti ne moraš prihvatit.

Goga: Onda me prostrijelio pogledom koda sam neka najiskvarenija duša, i stoji pred menom i čeka , i na kraju mi veli onak oštrim glasom, kao dosta mu je već: "NEĆEŠ?!!!!!!!". Ja velim ne. Ajme meni, dobro da nije imo kamen, valjda bi ga bacio u mene.

Mario: Hehe, pa kaj si uopće išla na misu?

Goga: Joj, pa bile su Sisvete. Volim ja otić na misu, al ova me zadnja splašila skroz, hehe, kad bi on tek znao kolko se ja dugo nisam ispovjedila.

Mario: Pa kaj ak su bile Sisvete? Ček malo, jesi ti vjernica ili nisi, mislim katolkinja, da li prihvaćaš učenje katoličke crkve?

Goga: Ma ja jesam vjernica, a prihvaćam očito samo ono kaj se meni sviđa , i ono o suđenju mi nikako nije leglo , a pogotovo svećenik koji me oće silom pričestit.

Mario: Ti si vjernica u kaj? Jesi uopće upoznata sa katoličkom vjerom, pa ni molitve ne znaš .

Goga: Pa da, i to me zamislilo, kaj sam ja onda? Ček, kaj ak ne znam te molitve i pjesmice nisam vjernica? Ja to po svom.

Mario: Draga moja, to ti sebi moraš definirat... u kaj vjeruješ i zakaj u to nekaj vjeruješ... al kolko ja vidim da ti kao ni većina tzv. vjernika nemate pojma o katoličkoj vjeri kojoj kakti pripadate... neki su naučili molitve, neki su pročitali nešto Biblije, neki ali rijetki znaju i malo više o katoličkoj teologiji, ali ipak većina nema pojma u što vjeruje.

Goga: Da, izgleda da ja nemam pojma .

Mario: I zato se ni nemoj silit ić u crkvu ako to stvarno ne želiš ili ne osjećaš da trebaš, i ono kaj veliš, budi vjernica za sebe kakva ti želiš biti. Ti imaš svoj vlastiti osjećaj vjere, svoj osobni, i ne trebaju ti religije da bi znala da ima boga, odnosno osjećala prisutnost boga tj. mene .

Goga: Hahahaha, o Bože moj!

Mario: Reci službenice moja .

Goga: Al meni je to nekako forsiranje.

Mario: Kaj ti je forsiranje? To kaj svećenici očekuju od vjernika da se drže liturgije?

Goga: Da.

Mario: Pa zato su vjernici, zakaj idu u crkvu na misu ak se ne znaju molit i ak se nisu ispovjedili? Tu sam kao nevjernik na strani svećenika, to im je posao, da prodaju proizvod, pa ak si konzument tog proizvoda izvoliš lijepo naučit pravila konzumiranja, imaš upute za uporabu.

Goga: Kad sam se prije 2-3, možda i više godina ispovjedala, rekla sam svećeniku da imam odnose s muškarcem, a nisam u braku, hehehehe, stala mu knedla u grlu i ni znal kaj bi rekel. A kaj je najbitnije čini mi se da sam zaboravila izmolit pokoru .

Mario: Pa kak ne bi zaboravila kad ni ne znaš molitve, hehe...

Goga: Joj, pa kako ću živjet tako griješna?

Mario: Isto ko i dosad.

Goga: A još planiram griješit .

Mario: Pa griješi sestro, Boginja ne sudi, nemaš brige, hehe.

Goga: Jel tebe ta tvoja Boginja dovodi u napast iliti ga iskušenja?

Mario: Kak Boginja može dovodit u napast, ne kužim?

Goga: Pa za kaj joj se moliš i kak joj se uopće moliš? Morat ćeš me naučit te molitve .

Mario: Pa Boginji se ne treba molit, od nje se ne treba ništa tražit niti joj bilo što davat, ona nikome ne sudi, nikog ne kažnjava, niti ima potrebe bilo što opraštat, njeni skuti su tu kao utočište svima, apsolutno svima, grijeh kod nje ne postoji, svi smo djeca njene ljubavi, od nje proizašli i njoj se vraćamo, a ako smo i činili štetu i zlo drugima za života na ovoj planeti ona nam za to neće sudit, jer nas voli, kakvi god da jesmo .

Goga: Eto vidiš, zato se ja usred mise sjetih tebe i Boginje. Jel to bogohuljenje?

Mario: Jest, to je bogohuljenje, al to je dozvoljeno jer nije boginjohuljenje .

Goga: Ak ti tak veliš.

Mario: Naravno, onak je kak ja velim, ipak sam ja Prorok Boginje .

Goga: Nisi.

Mario: Jesam

Goga: Nisi.

Mario: Jesam, nitko drugi se nije proglasio prorokom osim mene, znači da sam ja prorok .

Goga: Više nisi jer sam ja rekla da nisi .

Mario: Da draga .