dijalozi

Mario: Kolegi s kojim putujem na posao sinoć je umro tata, sprovod je u srijedu. Mislim, ja ću na sprovod, ti ne moraš.

Goga: Da me zoveš na svadbu, išla bih.

Mario: Pa ne zovem te, samo velim da bum ja išel.

Goga: Pa to bilo bi lijepo od tebe.

Mario: E, kak mrzim kad mi to ne'ko veli!

Goga: Opaaaaaa, došli smo do faze kad buš nekaj mrzil kod mene.

Mario: Ma, to se samo tak' veli. Mislim, mrzim čut' tu rečenicu "bilo bi lijepo od tebe", al' to ne znači da mrzim nekaj kod onoga 'ko to veli.

Goga: Aha.

Mario: Kaj to uopće znači „bilo bi lijepo od tebe“, što se nekome hoće s tim reći?

Goga: Da bi prema kolegi trebao pokazati poštovanje, ne ideš na sahranu zbog pokojnika jer ga vjerojatno nisi ni poznavao. No ipak, treba ostat' uz žive i dat im podršku.

Mario: Nisam te to pital. To je razlog zakaj idem na sprovod. Ali pital sam te kaj znači ta rečenica "bilo bi lijepo od tebe" u smislu zakaj si mi ju ti rekla? Zakaj tu rečenicu ljudi izgovaraju? Zar je to potrebno reći nekome? Nije. Znam zakaj idem na sprovod, a ako mi ne'ko kaže tu rečenicu znači da se postavlja iznad mene, da mi drži prodike, lekciju, u smislu "pa kad ne bi otišo na sprovod isp'o bi nečovjek, to ne bi bilo u redu od tebe". Ne treba mi ni'ko govorit kak' je nekaj lijepo ili ružno od mene, punoljetan sam i sam odlučujem kaj ću i kako radit', i 'oće mi se ili neće frigat kaj budu drugi mislili o meni.

Goga: Uopće se ni u bilo kojem smislu ne postavljam iznad tebe.

Mario: Je je, itekako, ta rečenica je u jeziku nastala upravo iz tog razloga, da se drugima drže lekcije.

Goga: Jednostavno je to bilo nešto spontano kaj sam rekla u tom trenu, kao kad ne znamo kako započet' s nekim razgovor pa pitamo: Kako si? A kaj mene užasno živcira.

Mario: A ne, ti meni nisi rekla "to je lijepo od tebe" i tako me podržala u mojoj odluci nego si rekla "to bi bilo lijepo od tebe", odnosno održala si mi lekciju u smislu "fala bogu da si odlučio ispravno i imaš otić' na taj sprovod".

Goga: Ne, ti si to samo tako doživio kako si htio

Mario: Dobro, to priznam, moj doživljaj je subjektivan, a sad mi reci kaj si mislila kad si mi to rekla.

Goga: Pa da je lijepo od tebe kaj ideš , i da bi bilo lijepo, ako se u kojem trenutku ipak budeš dvoumio .

Mario: He, he, upravo ti to hoću reći, nisi rekla „to je lijepo od tebe“, nego „to bi bilo lijepo od tebe“, znači da smatraš da moj izbor neodlaska na sprovod ne bi bio u redu. Zašto ne bi bio u redu? E sad baš ne idem na sprovod!

Goga: Ha, ha, ha, ok, onda je to tvoj izbor i ja nemam kaj razglabat o njemu.

Mario: Sad odjednom nemaš, ha?!

Goga: Milo moje, s kolegom se voziš ti, a ne ja.

Mario: Pa baš zbog toga, ja se vozim s njim i on je moj kolega, i nitko mi u vezi toga ne treba držat prodike i lekcije, jasno?!

Goga: Radiš mi ono kaj mrziš da se tebi radi.

Mario: Pa to ti tak ide, ljudski odnosi uvijek se svode na prodikovanje i davanje lekcija, odnosno na nametanje naših mišljenja, na dokazivanje kako smo u pravu, a mišljenja su poput šupka, svatko ih ima.

Goga: Ok, a sad idi upakiraj ove naše šupkove i napravi post.

Mario: Jesi sigurna u to?

Goga: U kaj?

Mario: Pa da 'oćeš post od ovoga?

Goga: Da, ovo nam je bilo totalno spontano, dobra tema.

Mario: Pih, i to je tvoje mišljenje?!

Goga: Kaže mi ne'ko 'ko „uvažava“ tuđa mišljenja.

Mario: Pa baš zato kaj ih ne uvažavam. Jedini šupak čiji uvažavam je moj šupak

Goga: Tvoj šupak, tvoje sranje.

Mario: Tako je, i svak nek' se nosi sa svojim sranjem, tuđe mu sranje ne treba.

Goga: Aleluja!

Mario: Amen.