illuminations..
03.01.2008., četvrtak
heh..
|
mix depresije, nostalgije i osjećaja entuzijazma.. (bez kombinacije s alkoholom) Može bit da sam potrošio ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha I bluesa svit je tužan, tu nikad neće bit pravde za one koji žele samo da žive I rade I ljube, I smiju se svemu ka vicu A ja se pitan ima li smisla pravit dicu Donosit ih na svit di su život I sloboda Ka roba, koju će neki moćnik prodat I ove stare melodije bude memorije Čiste nostalgije, I ne znan šta mi je Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom Sestra I ja, cili umazan slajom I sve je daleko I tajno Znan ni onda nije sve bilo bajno, al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lipše I ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…” Jer sve prolazi, ostaje samo u nama U srcima , u umu, I foto albumu Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad Nasmijana lica nekih starih prika Nekih nema više, ostale su sjene Mora bit da je s njima nesta I dio mene Al vrate ga kiše, I vitar s juga Neka stara pisma, nostalgija I tuga. * Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit pa mislin, tribalo je bit, jer je proklet ovi svit I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj Zato se nadan da postoji I pakal I raj Neki viši sud, Božja pravda Da presudi I kazni svakog onog gada Željnog rata I žednog krvi Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi Ironično zaista, da citira Krista Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista I to u mraku, u miješanom braku U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku I baš me je tamo donila roda Da ne mrzin I buden pošten, iskren I odan A razliku između zla I dobra Nisan naučija ni od fratra, ni hodže, ni popa A kad su zavladali oni šta su pali s kruške Božji ljudi su blagoslovili puške Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga Za ludilo svoga ideologa kad bijesni mržnja razum nije lijek I ludilo uvik promijeni tijek Povijesti, i ispiše novu krvavu stranu U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu. * Zato letin visoko iznad napaćenog tla Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore, ka Suncu, u nebesa di se gužvaju poruke SMS-a iz ovog vrimena izlazin van I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san Neki bolji dan, pun smija I vica Di su sritni ljudi I njihova dica I gledaju u sutra, ozarena lica Puni nade, u tom svitu pravde Jednakosti, bratstva I slobode U svit ljubavi me misli vode I još uvik virujen da će na ovoj planeti Jednog dana svi ljudi moć živit sretni Razum, ljubav I znanje izgradit će raj I znaj, neće biti ironije za kraj.. 1974.   |
