Slomljeno srce

ponedjeljak, 13.09.2004.

Neznam jel ima smisla nastaviti pisati ovaj blog...moj život je trenutno krajnje ne zanimljiv. Možda će biti bolje kad odem studirati. Trebalo bi biti.
Nazvala sam danas najbolju prijateljicu...nismo se čule dugo...nemam potrebu za društvom(to je loš znak), ona nije upala nigdje na fax i pauzirati će godinu. Zadivljuje me kako su ljudi različiti...da se to meni dogodilo, sada bi bila sklupčana u obliku fetusa u krevetu, pitala se zašto se to meni događa, jel život ima uopće više smisao, vratila bi se uobićajenom samosažaljevanju...to mi je, priznajem, najgora mana, koju ni sama ne podnosim i nastojim je se riješiti. Anyway...ona je s tim skroz ok , kaže da će iskoristiti tu godinu na stvari za koje nije imala dosada vremena...što mi je skroz u redu i voljela bih da mogu biti tako opuštena i donekle ravnodušna. Meni je svaka takva i slična situacija totalna katastrofa...a u biti nije i znam da nije...samo da uzmem malo vremena i razmislim da nije tako strašno bilo bi sve ok, ali meni nestane zraka...skupi mi se sve u želudcu...sve izgubi svoj smisao...paničarim.
Definitivno se moram opustiti i pustiti da se neke stvari odigraju kako se moraju odigrati.
još jedna situacija je ovih dana na snazi...još nisam digla papire iz Zagreba i moji roditelji odjednom misle kako bi trebala razmisliti o prebacivanju, mama misli kako osijek nije grad za mene, kako bi mi bilo bolje sa sestrom u stanu, a ne sama. Sve je to logično, ali me jako ljuti što su dosada govorili kako je sve na meni...kako im je svejedno gdje ću biti, dokle god sam ja s odlukom zadovoljna. Ja sam to prihvatila i odlučila se za osijek...rekla sam sama sebi,iako nisam bila sigurna da idem u osijek, pa šta bude bit će. I sada me opet stavljaju na muke.
Sama si postavim pitanje koji su mi bili motivi za prelazak, jesu li bili pravi...jesam li to odlučila samo zbog sljepe zaljubljenosti u osobu koja me možda ni ne doživljava onako kako ja to mislim?
- 23:55 - Komentari (1) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>