Slomljeno srce

Četiri su sata u noći...opet me hvata nesanica. Bilo je nestalo struje na sekundu pa su mi se sve radio stanice na liniji poremetile...uspjela sam sada na brzinu naći neku pa sada sam primorana slušati Vesnu Pisarović koja kaže : "jutro donosi kraj, al prije svitanja budi još malo moj....", ha ha ha....hm da. Evo đulijano počeo, o Bože zašto?
Jutros je bila još jedna svađa s Njim( već mi je muka pisanja toga Njim, Njega,On, a neznam kako da ga oslovljavam)...uglavnom rekli smo da je ovoga puta definitivno gotovo...čak sam bila toliko ljuta da sam i ja rekla da hoću kraj. Rekao je da mi se neće više nikada javiti, da je glup ako to napravi...hm...javio mi se već večeras....o ne, evo je Klaudija Beni....ignorirati ću to...hm...kaže kako je baš razmišljao kako mi već dugo nije rekao ništa lijepo i ja reko aj postao je normalan...je k....!, rekao je kako ne polaže više nikakve nade u nas i da ni ja nebi trebala. Neznam zašto mi to govori...očito sebi nešto dokazuje...pa hoću li ja imati nade ili ne je valjda na meni...a i nada nikome nikada nije naškodila...ili je...neznam,prekasano je ili prerano da bi razmišljala. Pa šta je ovo...(sad kad sam ovo napisala sjetila sam se one reklame za Veto, definitivno najgluplja reklama ikada,dođe mi da se zacrvenim svaki puta)...pustili su ivanu brkić(previše od mene tražiš, ja te voljet neću znati...)...ko samo piše te stihove da mi je znati...imam osjećaj da se to danas piše samo da se nešto sklepa na glazbu i snimi. ....mislim ono..."kad bi znala rekla bi hvala, al ti srce nemogu dati, a snjeg se topi ko med...kao noć što ima tu moć..."....neznam zašto se uopće mora rimovati, znala=hvala, snjeg=med, Noć=moć....,mislim da bi takvu pjesmicu našla da potražim moju teku iz drugog razreda osnovnjaka. Kako se ne rimuje u Heroju ulice!..e to je pjesma.
Di sam sad stala...da, imam ja još nade i ne želim da ona umre jer iza nje zbilja nema više ničega. Još ko zakurac naletim danas na neki tekst na netu o opsjednošću ljubavi. Kaže kako ima ljudi koji se jednostavno ne mogu pomiriti sa krajem pa neprestalno zovu bivše i opsjedaju. I da su to nestabilne osobe koje trebaju potražiti pomoć. Dobro, prvo svi mi na neki način trebamo pomoć, i što se mene tiče voljela bih da svi imamo psihića... ali to je kod nas još tabu. A ja mislim da definitivno nisam opsjedala...dobro znala sam ga zvati...ali ni to više ne radim...ali bojim se, šta ako ne uspijem preboliti i nastaviti.
Izgleda da je opet počela ona serija Pasadena ili kako već, u 10 ujutro...navila sam sat, ali čini se da ni neću spavati. Dobra mi je to serija bila...malo nešto drugačije napokon.
idem sada...nadam se da ću uspjeti malo zaspati i ne prespavati pasadenu. kiss!