 Pred 4 dana omacila se jedna od mojih mačaka - Brza. Već sam mnogo puta prisustvovala koćenju mladih bilo kod mačaka, pasa, ovaca, koza, krava pa sve do puževa. Puste me blizu, znaju da im neću ništa. Pred četiri dana prolazim hodnikom Brza hoda za mnom i mijauče. - Ajde, Brza, neću te sad češkat ni igrat se, nemam vremena. Međutim, Brza ne prestaje mijaukati i pratiti me. Otiđem za komp i pokušavam raditi štogod suvislo za promjenu, zatvorim vrata, međutim Brza stoji tik uz vrata sa druge strane i mijauče i dalje. Izađem van na hodnik, Brza se polegne i vidim da joj se trza trbuh (kao kad se dijete u ženi rita recimo to tako). Mene panika uhvatila, jer ona ne prestaje mijaukati i gledati me, a i omacit će mi se nasred hodnika. Bilo je kasno pomaknuti ju, a bojala sam se pomaknuti ju jer me bilo strah da ću ju boljeti i da bi mogla ozlijediti mlade u njoj. Krv je već krenula van iz nje i ode ja po rukavice ko neki kirurg. Krpa je bila tamo, još je samo falila topla voda (šalim se). Kako sam navikla da su sve životinje do sad bez problema donijele na svijet svoje mlade mislila sam da će i ovaj put to biti tako. Međutim, nije bilo tako. Brza se trzala i mijaukala da mi se srce paralo. Učinila sam ono što se nadam da će jednom meni moj muž ako ga budem imala i ako budem imala djecu, uhvatila sam ju nježno malo joj podigavši glavu, nježno sam je milovala i tepala joj. Ne znam da li to mačku može smiriti, ali nisam znala što drugo osim ako nešto se zakoplicira u roku minute odjurit s njom veterinaru. Brza se uprla u moju ruku i skutrila i stisla čim bliže meni. Najgori osjećaj mi je bio što sam se osjećala bespomoćno i beskorisno jer je nju očito boljelo a ja nisam znala što i kako pomoći. Okot se uspješno skončao i sad je tamo u svojoj kutiji sa tri mala mačeta. :)
|