Gaja četvrtkom

Sećate se albuma grupe Let 3 sa ovim nakaznim imenom? E pa, sednem ja tako pre neki dan na autobuz marke Pegaz iz Ivanjice i vozdignem se da bombardujem Čačak.

Na gornjoj fotografiji vidite spomenik nekom partizanskom bombaškom kurajberu, slikao sam ga u Ljigu, inače jednom od viđenijih četničkih stecišta.

Čačak se nalazi na dnu velike kotline (gudure), i u njemu raste jedna vrsta narkotika (gudre) na koju sam se odnedavno navukao, a u Beogradu u poslednjih nedelju dana nema da se nabavi, zapravo ona je izvorno i patentirana u Čačku.

Onima koje put nanese u ovo mesto preporučujem da odmah odu do brane na Moravi. Za kupanje je odlično, a na keju pored brane raste i pomenuta gudra.

Od mesta za izlazak video sam "Velvet", "Razumem", "Što da ne?" i "Baš baštu", a uskoro će proraditi i mesto pod nazivom "Neki dan na Studiju B, svaki dan na Studiju B". Enterijer je svuda odličan, samo što ljudi ponedeljkom uveče nema, tamo se rano leže, rano ustaje i nikad ne posustaje.

Hrana je odlična, paradajz ovoliki, paprike crvene, i imaju odličan mlad kurac, metnem ih na sirac.

Vraćao sam se autobusom marke Autoprevoz Čačak. Mnogo je bolji od Pegaza utolilko što pirka klima, puštaju filmove i niko od putnika ne radi "fc-fc" isisavajući susam između zuba, dok to u Pegazu sinhronizovano radi ceo autobus, skoro da sam i ja došao u iskušenje. Ali svejedno, dok sam se vraćao, uhvatila me kriza za ovčarsko-kablarskom gudurom i gudrom.

Dakle, kao što postoji "Slobus u Iraku", ovo će možda uskoro postati "Gaja u Čačku".

Elem, listam baš malopre današnje Vreme i saznajem da je u SKC-u održan sajam tetovaže, po kome je dovitljiv mlad moderni srpski umetnik napravio i art verziju naslovne strane. Kao što tamo možete videti, tetoviranje nije više samo nešto što rade mangupi, to danas rade moderni umetnici i umetnice, domaćini, viđeni ljudi.

I saznajem da su mladi sebi tetovirali: ružu, karanfil, hrizantemu, belu radu, belu lalu, žir, šišarku, koprivu, kupinu, šparglu, celer, paškanat, zovu, cveklu, suncokret, suncokretovo ulje, mleko, kafu, šećer, biber, korijander, bosiljak, ruzmarin, majoran, lorber, alevu, senf, kečap, tartar i urnebes.

Neki drugi pak istetovirali su Aliju Sirotanovića, Đenerala Dražu, Druga Tita, Đinđića, Jočića, Maršićanina, Tasmanijskog đavola, Patka Daču, Garija Kupera, Dragana Mancea, Živana Ljukovčanina, Željka Rebraču sa sve njegovom tetovažom Srebrnog Letača, zatim Kamenka Katića, Sašu Markovića, Rašu Teodosijevića, Patrijarha Pavla, Svetog Savu, Stefana Uroša Četvrtog Dušana, kralja Milutina, kralja Dragutina.

Treći su se pak odlučili da tetoviraju Zevsa, Afroditu, Artemidu, Apolona, Posejdona, ili pak Parisa, Hektora, Agamemnona, Prijama, oba Ajanta, Odiseja, Telemaha, Hriseidu, Briseidu, Andromahu, Helenu, Hekabu ili srećno preživelog Eneju.

Nekima je opet izgledalo kao lepše rešenje istetovirati samu Vergilijevu Eneidu, Aristotelovu Poetiku, Parmenidovo jedno, Platonove dijaloge, Kantov kategorički imperativ, proglas Martina Lutera, Balzakov predgovor Ljudskoj komediji, Sultanov Hatišerif iz 1930., Memorandum SANU, ozloglašeni tekst Gojko i Savle iz Politike, demanti Se-pe-oa iz 91. godine, Dejtonski i kumanovski sporazum, te sporazum Černomirdin - Ahtisari.

Međutim, pazite šta je pored svih tih mogućnosti ova dokona budala našla da istetovira, i gde.

Mnogi se žale na moju neredovnost, indolenciju, kažu da sam kolaboracionista i govno, da ignorišem publiku, da podrivam republiku.

To je sve iz tri razloga: kao prvo, ja nisam pravi pasionirani bloger kao moji favoriti u levom stubcu. Ja sam samo Gaja koji sam do jaja. Kao drugo, nekad i nemam šta da kažem. Kao treće, ja svesno podrivam republiku jer ja sam, znate, za kralja, i to za kralja Petra što nek piše iz Londona koliko mu treba bataljona.

Ali iz sobstvenog izkustva znam kako me razočara kad odem na neko svoje omiljeno mesto u nadi da ću da dobijem novi sadržaj, čulni nadražaj ili duhovni preobražaj, a dobijem kurac.

Zato, od sad pa nadalje: gaja.glog.hr se osvežava četvrtkom popodne, do kraja radnog vremena. NE u smislu "svakog četvrtka", nego u smislu "isključivo četvrtkom". Dakle, može da se desi i da u četvrtak ne izađe nova Gaja, ali svakako se više nikad neće desiti da nova Gaja izađe nekog dana koji nije četvrtak. Jer ni ja ne volim kad neko dođe da vidi šta novo imam da kažem, a dobije kurac.

A zašto baš četvrtak? Pa onako, meni je to omiljen dan.

Petak je dan za radost, petkom ne volim ništa da radim ako ne moram.

Subotom i nedeljom nisam na poslu, i ove dane koristim da bih se odmorio od svetske mreže. Nemam konekciju kod kuće. Nikakvu konekciju. Jeste čudno, s obzirom da održavam dva sajta a od sledeće nedelje i treći, ali baš zato i ne držim internet kod kuće, zbog zdravlja. Internet u prevelikoj količini je štetniji nego alkohol i duvan zajedno, jeste jeste.

Ponedeljak je đubre od dana, u principu bi ga trebalo ukinuti, ali ni to ne bi vredelo jer bi utorak preuzeo dramaturšku funkciju ponedeljka. Ponedeljkom dolazim na posao željan nečije krvi, recimo svačije krvi.

Utorkom uređujem svoj pravi blog, koji se čuje i u eteru. Daklem, ko ne zna, sad nek zna. Ot 8 do 9 uveče, ovdena su vam FM frekvense za Srbe i uputstvo kako može da se strimuje za Nesrbe, a ovdena vam je izdašna arhiva sa sve lepim ilustracijama. Nemojte da bi se zbunili, u tom obličju nisam Gaja, već Grožđe. To je ustvari moj Dr Džekil, a ovo ovde je Mr Hajd. Kad podignem kragnu, stavim crne naočari i počnem da lupam gluposti - postajem Gaja. Premda i kao Grožđe lupam gluposti.

Sredom postim, pomažem siromasima i molim se za ovaj ovde srpski narod.

Dakle, izbor je pao na četvrtak, dan kada između ostalog izlazi i Vreme, zasad jedini umereno pristojan časopis u Beogradu. Dakle, četvrtkom prelistajte Vreme i obiđite Gaju. Šta još može da simbolizuje četvrtak, vidi i kod seratora na Vikipediji.

Bilo kako bilo, od sad ste mi četvrtkom dragi gosti, ostalim danima možete i da učite.