|
|
| < | srpanj, 2009 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Odlučila sam malo drukčije napisati Sumrak ubaciti nešto, likovi, izgled to je isto.....
Molim vas da mi ne šaljete lance sreće i takvo što. I da ne kopirate sadržaj bloga.
TWILINGHT
Nadam se da će vam se svidjeti odabir pjesme....
Hannah
Rain
Ovisnica o Avril=)Tina
Gabrielle Swan (Me)
Kelly Clarkson
Mary Brown
Lucy Howell
Ashly Bennett
Rainelle Rosier
Mihael Bryar
Obitelj Cullen:
-Carlisle
-Esme
-Edward
-Rosalie
-Emmett
-Alice
-Jasper
Jacob Black
Dva mjeseca su prošla otkada sam došla u Forks. Edward, Alice I ja nerazdvojni smo. Postali smo best frendovi.Upravo se začula Alicina truba I potrčala sam van.
-Ej princesa.-
-Ej ljepoto, kako smo?
-Krasno.-sjela sam u auto I ubrzo smo stigli do škole. Čekali su nas Rose, Jazzy I Em. Otrčala sa prema njima.
-Ej!-viknula sam vesro
-Bok mišice.-
-Bok žgoljo.-
-Uf..kada ćeš prestati s tim?-
-Kada ti prestaneš s ovim.-Edward je baš dolazio.
-Rose još si uvijek ljuta na mene?-okrenula je facu, a Edward je izašao iz auta.
Okrenula sam pogled prema njemu, a vjetar je zapuho svom snagom. Pogledala sam Edwarda čije je lice pucalo od boli kao i ostalim Cullenovim. Edward je pogledao prema Jasperu koji je bio metar od mene. I viknu- EMMETT DRŽI GA!!!!!-
A onda je Jasper skočio na mene u ruci sam osjetila vatru. A nakon toga pred očima mi se zacrilo.
Ne znam koliko je prošlo minuta, sekunda,a vatra iz moje ruke je nestala. A i svjest mi se polako vraćala. Čula sam neke glasove.
-Ne možemo više to dopustiti.-bilo je kao da čujem anđela, taj anđeo je s nekim razgovarao
-Znam.-reklo je neki tihi glas-što ćeš joj reći, što se dogodilo.-
-Istinu.-ništa nisam više čula ali imala sam osjećaj da je anđeo drugom tihom anđelu nešto rekao. A onda sam prvog anđela bolje čula i shvatila da to nije anđeo da je to Edward.
-Gaby, molim te javi mi se, molim te.-
-Edwarde-progledala sam, i vidjela njegvo savršeo lice, sada sam bila sigurna. Zaljubila sam se! I to u Edwarda Cullena. U meni je zavladala sreća. Pa za boga milioga kako se mogu zaljubiti u dečka kojeg poznajem tek dva mjeseca, i to do ušiju? A onda sam pogledala sobu oko sebe. Izgledalo je kao da je nekakvi ured u istoj prostoriji s bolničkom sobom. Vidjela sam Alice u kut sobe s nekom ženom i još jedog čovjeka kraj zavjese. Po njihovoj blijedoj koži, i nevjerojatnoj ljepoti, mogla sam zaključiti da su oni Cullenovi. Muški je sigurno bio doktor Cullen, a ona žena njegova supruga. Pogled sam vratila na Edwarda, niko me nije zanimao osim njega. Bože kako sam glupa, kako se mogu zaljubiti u dečka s kojim sam progovorila par riječi, ali kako?
-Gaby žao mi je oko svega, treba li smo biti brži.-rekao je tiho, a onda jauknuo. Pogladila sam ga po kosi. Onda mi se sjećanje vratilo. Bili smo na parkiralištu ispred škole, a onda su Emmett, Rosalin i Edward izašli iz škole. Puhnuo je vjetar svi su se zgrčili i onda me Jasper napao. To mi nije bilo važno. Važan mi je bio Edward.
-Edwrade, molim te. Zaboravi ono, to nije bilo ništa.-pogledao me sav zbunjen- Jasper je pretjerano reagirao, ali to nije važno, opraštam mu. Znam da nije htio, dogodilo se-sad su me svi gledali potpuno zbunjeni,ali i u strahu, kao da ja nešto znam što ne bi trebala-Edwarde, meni to nije važno, važan si mi samo ti. Znam da to zvuči ludo, a poznajemo se tek dva mjeseca...-nije ništa rekao, zato je Esme progovorila
-Dva dan si bila u komi ako bi se to tako nazvalo, dušo. Jasperu je užasno teško, toliko teško da je napustio državu na nekoliko tjedana.-rekla mi je supruga doktora Cullena. Jasper je otišao, zbog mene? Ali on ne može to, ne može ostaviti Alice.
-Nije trebao, oprostila sam mu, nije važno...-
-E pa važno je jer mi nismo, što ti misliš da jesmo.-opet mi je usred rečenice upao Edward, ali ovaj puta s grubljim glasom. Glasom pune ljutnje.
-Ako ti se ne sviđam, jednostavno mi reci, ali mi dopusti da budemo prijatelji.- Začula sam zvono iz prizemlja, Alice je nešto progunđala tipa- Prokleto pseto!-makar nisam bila sigurna, a onda se doktor ispričao i otišao otvoriti vrata. A Edward mi je odgovorio na moju rečenicu.-Ti se meni sviđaš i trebao bi biti sretan što se djevojci kao ti sviđam, ali ne možemo bit skupa jer ja sam čudovište.-pogledala sam ga u čudu. Ako on misli da je čudovište po izgledu, e onda se dulje vrijeme nije dobro pogledao u ogledalo. –Edwarde ne govori gluposti, ti si sav....-
-Gaby ja znam što pričam. Mislim da bi se trebala javiti Charlieu, poludio je kad smo mu rekli da si ostala prespavati.-u glasu mu se čula tuga
-Dobro gdje mogu dobiti, telefon?-
-Evo zlato.-rekla je doktorova žena
-Hvala.-
-Mi se nismo još upoznale ali ja sam Esme, Edwardova majka.-
-Drago mi je gospođo Cullen, ja sam Gaby.-
-Ne moraš me zvati, gospođa Cullen, bolje je Esme.-
-Uredu Esme.-nasmiješila se a onda ubrzanim hodom sišla u prizemlje. Svi su otišli čak i Edward. Charlie se derao , govorio kako sam to mogla učiniti. Uglavnom normalni postupak svakog roditelja. Na sreću nisam dobila kaznu. Kada sam bila gotova odlučila sam sići u prizemlje. Obitelj Cullen imala je veliku raskošnu, kuću. Ali nije bilo teško se snaći u njoj. Kada sam sišla čula sam tiho razgovaranje iz dnevne sobe. Ušla sam u nju, i stala u šoku. Billi je razgovarao s Cullenovima, kada me vidio bio je isto u čudu kao i ja. Pogledala sam Edwarda, nešto mu je bilo smiješno kada je pogledao u mome smjeru i, nisam više mogla biti u ovoj prokletoj kući. Izjurila sam van. Jednostavno ne mogu biti u njegovoj blizini, previše me boli. Moj kamionet stajao je ispred garaže, na moje čudo ključevi su bili u bravi. Upalila sam auto, i krenula kući. Dok sam se vozila, kroz užasnu šumu, vidjela sam nešto u šumi. Izgledao je kao vuk, ogroman vuk. Nije gledao prema meni, gledao je prema kući Cullenovih. Ok ja službeno ludim. Pa što mi je? Vuk od metar i pol. Što su mi Cullenovi dali, da haluciniram. Dugo mi je trebalo da iz one šume izađem na normalnu cestu.Nije mi dugo trebalo da dođem doma. Na moju sreću Charlie nije bilo. Vidjela sam kamion za selidbu, dvije kuće dalje od mene, ali me nije bilo briga tko se seli, a tko će se do seliti.
* * *
Već mjesec dana ni jedan Cullenov ne dolazi u školu, ne znam zašto se svako prokleto jutro nadam da će se jedan od njih pojaviti. Stalno su me ispitivali gdje su, kao da sam im ja najbolja frendica. Alice me je par puta nazvala ali ništa više, dok ih nije bilo sve više sam žudila za Edwardom. Već mi je bilo rutinski, pojesti doručak, otrčati na kat po torbu, uzeti ključeve i onda otići u školu. Uzela sam torbu i ključeve i krenula prema vratima. Kad sam ih otvorila u čudu sam pogledala sjajni Volvo ispred moje kuće. Znala sam čiji je to Volvo. Zanemarila sam ga i krenula prema kamionetu.
-Zar ne ćeš sa mnom?-viknula je Alice, koja je sada bila naslonjena na auto. Bože kako je brza.
-Gdje ste bili zadnjih mjesec dana?-otvorila sam vrata kamioneta
-Morali, smo otići, malo se udaljiti dok se ne smiriš.-
-To me nije smirilo, od toga sam još više bila nervozna. Znam da sam kriva za vaš odlazak.-
-Gaby, možda jednog dana shvatiš što je bilo.-gledale smo se neko vrijeme- I onda ideš?-upitala me sa svojim blagim glasićem, a onda napravila onu facu moljenja, nisam mogla odoljeti morala sam popustiti, bila je tako slatka.- A dobro, idem.-
-Samo se veži.-to me podsjetilo na njezin način vožnje, ali nisam htjela ništa prigovarati. U zadnjih mjesec dana koliko ih nije bilo, užasno sam se zbližila s Jacebom i Rain. Danas sam im obećala da ću poslije škole doći do njih u La Push da me upoznaju s društvom. Put prema školi trajao je minutu, dvije. Kada samo došle parkiralište je bilo puno. Ugledala sam Rosalinin crveni kabriolet. Znači svi Cullenovi su se vratili. To mi je stvorilo knedlu u grlu.
-Alice htjela bih razgovarati s Jasperom uvezi onoga.-
-I on bi htio, dođi do nas za ručak, mislim do našeg stola.-
-Budem.-dobro bi mi došlo odmora, kolege za mojim stolom bile su naporne, i stalno me ispitivali, makar sam tu skoro mjesec dana. Čovjek se može začuditi koliko pitanja mu se može postaviti. S Alice sam krenula prema našem prvom satu, kemija užas. Iznenadila sam se kada je za mojim stolom,sjedio Edward. Znala sam da su dva mjesta prazna ono pored mene, i ono na kraju učionice. Gdje niko nije sjedio.Morala sam u jednu sjesti, makar sam znala da je velika vjerojatnost, da ću sjediti s Alice ili Edwardom. Molila sam da bude Alice,ali izgleda da je Bog dobio krivu poruku. Nisam htjela ići sjeti kod njega, ali morala sam.
-Bok Gaby.-veselo mi je rekao Edward, dok je Alice već bila na svome mjestu.
-Bok Edwarde.-rekla sam preko volje
-Žao mi je, nisam onako trebao postupiti, ali samo ti kažem da ne bi bilo dobro da budemo prijatelji.-
-Znači hoćeš reči da bi bilo dobro da budemo zajedno.-možda mu je ova odvojenost dobro došla, možda ipak imam šanse.
-Ne, želim reći da uopće ne bi trebali biti skupa, ni kao ljubavni par ni kao prijatelji.-
-Smijem znati zašto?-
-Ne.-okrenula sam glavu, cijeli sat s njim nisam progovorila ni riječ. Alice me stalno zapitkivala, zašto sam takva prema Edwardu, sve do ručka kada me je ''pripremala'' za razgovor s Jasperom. Sjele smo na njihovo mjesto. Dok su me svi ubijali pogledom, Jasper je ušao. Sjeo je nasuprot mene, a s njegove lijeve strane sjeo je Emmett, a s desne Edward. Rosalin je sjela nasuprot Edwarda.
-Gaby, stvarno mi je žao. Bila je to pretjerana reakcija, nikako nisam to smio učiniti, molim te oprosti mi.-vidjela sam da mu je teško.
-Jaspere ja sam ti to već oprostila.- na smijao se kao da mu je laknulo- Ovaj, ali zanima me zašto si me ugrizao?-iznenadio se mojim pitanjem, ali u očima sam mu vidjela požudu. Edward i Emmett su ga primili, a Edward ga je lupio s laktom ispod pojasa. Pogledao me opet.
-Ne mogu ti reći.-gledala sam ga u čudu, ostatak dana je prošao mirno. Bio je to najkraći razgovor u mome životu, a i ujedno i najčudniji. Poslije škole sam otišla do Jacoba i Rain. Upoznali su me sa svojim društvom. Tu su bili Jacobovi najbolji frendovi Embry i Quli, braća Leha i Seth, a ostali nisu mogli doći kako je Rain rekla. Embry je bio zgodan, ali ne kao što je bio Quli. On mi je bio zabavan, bio je otvoren, i kada ne bi toliko voljela Edwarda sigurno bi pala u naručja Quliu. Dok me Quli zabavljao, Leha me živcirala. Bila je ne raspoložena, ljuta, i bilo je očito da joj se ne sviđam. Iako je Leha bila grozna, njezin brat Seth je bio super. Seth je zabavan i smiješan. Nisam se dugo zadržala, doma sam otišla vrlo rano, nije mi bilo do prave zabave. Dok sam se ovih mjesec dana zbližavala sa Jacobom i Rain, još više mi je falio Edward, i još sam ga više voljela. Legla sam rano, i uzela sam čitati neku knjigu s legendama sad sam trenutno čitala o vampirima. Nije ništa posebno, uglavnom neke izmišljene. Kada mi je već dosadila zapazila sam par rečenica: Svi vampiri zrače ne vjerojatnom ljepotom. To im služi kao mamac, da lakše uplove svoj plijen. To me podsjetilo na Cullene, nastavila sam čitati i ponovno našla rečenicu koja me podsjetila na Cullene: Njihova je koža ne vjerojatno blijeda, i hladna. Sada me je polako plašilo, a onda sam se sjetila. Vampiri imaju crvene oči, a Culleni, imaju zlatno-smeđe. A onda još par rečenica: Postoje tako zvani vampiri vegetarijanci, koji se isključivo hrane životinjskim krvlju. Njihove oči su nekakve zlatne boje. Normalno se uklapaju s ljudskom rasom. Žive kao i svi ljudi, rade, idu u školu. Legenda kaže, da je jedan mladi čovjek bio u lovu na vampire, i jedan ga je vampir ugrizao. On nije htio ubijati ljude, pa je našao novi način prehrane. Njegov je koven, dalje proslijeđivao na druge. Neki su to prihvatili a neki ne. Znanstvenici kažu, da vampiri ne mogu, postojati. A vampiri ''vegetarijanici'' još manje.Jer to je kao da se čovjek više ne želi živjeti od hrane i već živi samo od vode. Naravno ni jedan čovjek ne bi uspio, da mu neko postavi veliki sočni hamburger pred njega. Ni jedan čovjek ne bi uspio. Vampir još manje. Tako da je ova legenda potpuno ne istinita. Sve to me podsjećalo na Cullene. Onda mi je pogled pao na moj ranu. Jasper me ugrizao, jer je htio moju krv. Kada je vjetar zapuhao, proširio je moj miris, i to ga je privuklo. Zato su otišli, zato jer se Jasper morao smiriti. Ne smije opet doći u napast. Ali Cullenovi nisu pravi vampiri, oni su vampiri vegetarijanci, kako kaže knjiga. Pa što ja to pričam vampiri ne postoje. Ali sve to izgleda tako stvarno. Onda sam pogledala od kuda dolazi legenda. Nisam mogla vjerovati. Legenda potječe iz indijanskog rezervata La Push na Olimpiskom poluotoku. La Push? Opet sam počela preglaedavati poglavlje s ovom legendom, a onda našla rečenicu, koja me podsjetila na dan kada sam se vraćala od Cullenovih.
U La Pushu, postoje tako zvani vukodlaki. Legenda kaže da je glavni duh ubojica izašao iz svoga tijela, a njegov neprijatelj mu je uzeo tijelo, dok je svoje uništio, i tako preuzeo vlast. Glavni duh ubojica, lutao je po La Pushu. Nije mogao reći svojim podanicima, da ono u njegovom tijelu nije on. Glavni duh ubojica odlučio se spojiti s vukom. Od tada svi njegovi nasljednici pretvaraju u vukodlake. Legenda također kaže da su oni u neprijateljstvu s vampirima. Oni su jedini, osim samih vampira koji ih mogu ubiti. Znači onaj dan mi se nije priviđalo, vidjela sam vukodlaka iz La Pusha. Bože na kakvo sam se ja to mjesto doselila. Ali onda sam se sjetila Edwarda, još uvijek ga volim, makar znam da me može ubiti, zato nije htio ništa sa mnom. Boji se da me ne ozljedi. Odlučila sam poslati ću poruku Alice, i reći ću joj da hitno trebam razgovarati s njezinom cijelom obitelji.
Alice trebam hitno razgovarati s tobom i cijelom tvojom obitelji. Stvarno je hitno pa ako mogu, htjela bih svratiti do vas poslije podne i razgovarati s vama o nečemu. I da reci Edwardu, da nije čudovište, i da me nije briga što je da ga volim kakav je!
Pusa, i vidimo se=)
Poslala sam joj poruku, i otišla spavati, ne zabrinjavajući se što su mi najbolja prijateljica, i dečko kojeg volim vampiri.
Trčala, sam. Vuk me gonio, došla sam do Edwarda, i on me spasio. Počeo se tući s vukom. Na kraju je vuk postao vukodlak. Znala sam da ga može ubiti, a znali to i on? Prepala sa se. Počela sam ga dozivati nije obračao pažnju. Edward i vuk se nestali a ja sam počela plakati.
-Čudno.-progovorila je Angela
-Što to?-upitala sam s znatiželjom
-Pa to što ti je jedan od Culleovih pristupio.-odgovorio mi je Mike
-Zašto?-ništa mi nije bilo jasno
-Cullenovi se samo druže samo međusobno. Nikad nikome nisu pristupili. A bilo nam je došlo dvoje, troje učenika, ali niko ih nije zanimao.-
-To je čudno.-složila sam se s njima
Pogled mi je pao na onaj stol Alice se svađala s onim brončanim i onom predivnom plavom. Drugu dvojicu očito to nije zanimalo. Alice je krenuna prema meni.
-Jess, kako se zovu svi za onim stolom?-prvo zanimalo me kako se ko zove, drugo Jessica mi je zabranila da ju zovem ikako drukčije nego Jess.
-Pa plava cura je Rosalin Hale Cullen, ovaj crni pored nje je Emmett Cullen oni su zajedno- u čudu sam ju pogledala očito je primjetila pa mi je objasnila-oni su posvojeni niko nije u rodu. Dobro Alice Cullen znaš, onaj plavi je Jasper Hale Cullen, oni i Alice su zajedno, a on i Rosalin su blizanci, a onaj zadnji je Edward.-kada je Jess završila do mene je došla Alice.
-Pa Gaby, hoćeš sa mnom i Edwardom na naš sljedeći sat?-s njima, pa zar idemo skupa u razred. A onda je došao i Edward.
-Pa...ovaj može.-složila sam se a onda me Alice povukla sa svojim ledenim rukama.
-Idemo!-veselo je rekla, Edward je hodao iza nas. Bio je veličanstven jednostavno prekrasan i predivan. Njegova djevojka trebala bi biti sretna što ga ima. Nisam znala da li ima djevojku, ali bilo bi čudno da je nema.
-Znaš sigurna sam da ćemo biti super frendice, a i da će ti Edward biti dečko.-pogledaoa sam ju zbunjeno. Edward moj dečko? Nema šanse.
-Pusti ju luda je.-šapnuo mi je Edward, ali primjetila sam kako ga je Alice pogledala kao da bi ga najrađe sad ubila. Došli smo do učionice, krenula sam polako sjesti u prvu klupu do vrata, a Edward je sjeo u treče klupu do prozora. Taman sam htjela sjesti kada me netko uhvatio. Po hladnoći dodira prepostavila sam da je Alice. Sva sam se stresla.
-A ne,ne ti ćeš sjesti do Edwarda.-vukla me je prema Edwardu, njemu je to bilo sam smješno. Alice me po karakteru podsjećala na Lucy. A onda me to posjetilo na ostale frendice, pa na Mika, pa na...Dosta! Rekla sam sama sebi.
-Alice!-viknuo je Edward, a Alice se samo nasmijala. Posjela me do Edwarda
-Nemoj te raditi ništa što se nesmije.-pogledala sam ju zbunjujuće
-Biti će ti jasno jednog dana.-rekla mi je
Pogledala sam Edwarda. Bio je prekrasan, jednostavno predivan. U roku minute učionica se popunila učenicima. Razgovaral sam s Edwardom o vremenu. Zatim kad sam na trenutak se okrenula vidjela sam kako moji novi poznanici gledaju u mene i Edwarda i nešto komentiraju.
-Gaby?-upitala me Alice koja se nalazila pokraj mene. Pa od kuda se ona stvorila. Prije sekundu nije bila tu.- Da Alice?-
-Htjela sam te pitait, želiš li samnom u shoping u subotu?-upitakla me pjevnim glasom
-Pa...ovaj...-nisam ju ni poznavala, a ona se već pravi kao da me zna godinama a ne minutama
-Ići će i Edward!-rekla je a zatim ga pogledala, a on je uz smješak klimnuo glavom, kao da se slaže nisam imala izbora, a i onako nemam planova- Može, ali nije zbog Edwarda.-pristala sam, ali ipak i izvlačila da ne bi dobili krivi dojam a onda dodala- nemoraš ići, neću da te Alice sili zbog mene.-obračajući se Edwardu
-Pa zapravo, ja bih želio ići.-rekao je svojim predivnim glasom
- Onda dogovoreno, u subotu nas četri idemo van!-uskliknula je veselo Alice
-Četverno? Da se nisi malo prebrojila?-upitala sam je zbunjujuće
-Alice ne računaj na Jaspera, on sigurna ne bi htoi ići.-rekao je Edward
-Ali Emmett bi.-rekla je uz smješak, a onda nestala. Za sekundu se stvorio professor , a ja sam mu odnjela obrazac. Edward i ja smo se dobro slagali. Čak smo i nešto pričali,a i dao mi je neke komplemente kao:Ti si stvarno lijepa, ili , stvarno lijepo mirišiš(kada je to rekao oči su mu zabljesnule), imaš predivne oči i slične. Činio se kao jako drag dečko. A i jako zgodan. Naravno kada je završio sat zajedno s Alice i Edwardom otišla sam na tjelesni. Bilo je lijepo što sam prvi dan upoznala novu prijateljicu i dečka koji mi se sviđa i kojem se ja možda sviđam. Tjelesni je brzo prošao, ali na kraju sam ipak završila s par ozljeda. Alice me pitala može li sutra do mene doći da zajedno učimo fiziku. Složila sam se. Čula sam da je odlična učenica a meni je fizika loša strana pa možda i nešto naučim za sljedeći sat fizike. Prije odlaska kući maoram obaviti par stvari. Kada sam jučer stigla, primjetila sam ozbiljni nedostatak hrane u kući;pa sam odlučila otići u trgovinu. Takođe sam svratila i do knjižnice. Kad sam stigla kući ugledala sam nešto noviji kamionet od mojega. Zapitala sam se čiji je. A onda sam se sjetila Jacobovih riječi od jutros-svratimo Billi i ja večeras pa se vidimo- krasno još društva. Ušla sam polagano u kući i dok sam stavljala jaknu na vješalicu viknula sam-Bok tata!-
-Ej Gaby, imamo društvo!-viknuo mi je iz dnevnoga, od kuda se čula utakmica, iza ugla se pojavio se Jacob i neka djevojka. Bila je blijeda kao ja, nešto malo tamnija. Njezina blijedo plava kosa padala joj je sve do sredine leđa, gledala me svojim plavim radoznalim očima.
-Ej Gaby!-viknuo mi je Jacob
-Bok Gaby, ja sam Raina.-obratila mi se plavokosa djevojka
-Bok Jacob, bok Raina.-Raina mi nije bila od nikud poznata, mislim da ju nikad nisam upoznala, ali ja brzo zaboravljam ljude.
Jacob, Rain i ja malo smo se bolje upoznavali, pričali smo smijali se. Uglavnom zabavljali smo se. Rain živi u La pushu kao i Jacob. Frendovi su od djetinstva. Rani su roditelji poglinuli, kada je imala par mjeseci, zato živi kod udomitelja. Već je bilo oko pola deset kada je zazvonio telefon. Charlie je krenuo prema telefonu ali sam ga preduhitrila s rječima
- Sigurno je za mene. Sigurno zove neko iz Philadelfije.-stao je i klimnuo je glavom i vratio se u dnevni, javila sam se
-Halo! Ovdje Alice Cullen mogu dobiti Gaby?-rekla je Alice prije nego što sam ja uspjela reći išta
-Halo Alice ovdje Gaby.-
-Ej Gaby. Zovem da potvrdiš subotnji izlazak.-
-Ajde pričekaj da pitam Charliea.- Otišla sam u dnevni boravak
-Tata, mogu u subotu van s Alice Cullen?- moj tata se iznenadio kada sam ga to upitala ne koliko Jacob i Billi.
-Pa dušo, naravno da da. Lijepo je što si upoznala novu prijateljicu. A i drago mi je što je to kći doktora Cullena.-znači njihov otac je doktor, uzela sam slušalicu natrag u ruke- Alice mogu.-
-Ok sutra se još dogovorim za detalje. Moram ići, bok!-poklopila mi je prije nego što sam ju uspjela pozdravit. Vratila sam se u kuhinju.
-I kamo idete?-upitao je Jacob
-Alice i ja?-nije mi bilo jasno koga pita
-Da ti i ta Alice.-govorio je nekakvim grubim glasom kao da mu se nije svidjelo što izlazim s Alice.
-A idemo u grad u shoping.-rekla sam nimalo radujući se tom izlaskom, nisam nikad voljela kupovati odjeću, bilo je jednostavno naporno
-O pa tek si jedan dan tu a već imaš novu prijateljicu.-rekla je Rain
-Pa mislim da ću ih steći još.-rekla sam jo dodajući smješak, i ona se osmjehnula. Mislim da ćemo Rain i ja biti super frendice. Čak mislim da bi se Rain dobro slagala s Lucy bile su slične.
-Znaš, slična si ko moja frendica iz Philadelfije. Samo ona je bila jako naporna u vezi nekih stvari, a i tvrdoglava.-
-Pa i ja sam.-rekla mi je uz smješak
-Ma krasno, jedna se jedva riješim, a sad dobijem zamjenu. Stvarno nemam sreće.- nasmijale smo se, čak se i Jacob nasmijao, iako je dosada bio dosta ne raspoložen od Aliceinog poziva što je bilo čudno. Pitam se koji je razlog. Billi, Jacob i Rain otišli su negdje oko jedanaest. Bila sam umorna da mi se čak nije dalo ni otuširati, legla sam u krevet u odjeći. I lagano utonula u san.
Lutala sam šumom, nešto sam tražila ali nisam znala što. Sljedila sam instink i došla do velikog proplanka. Ispred mene stajao je Edward. Smiješio mi se. A zatim krenuo prema meni. Svhatila sam da sam upravo njega tražila. Zagrlio me i lagano poljubio. Prvo je to bio običan poljubac, a onda me počeo ljubuiti s strašću, s obožavanjem. Prepustila sam se, i uživala. A onda sam začula poznati glas. Glas koji me posjećao na mog bivšeg dečka Mike. Odmaknula sam Edwarda sa sebe(iako to nikako nisam htjela). Edward me gledao u čudu,a zatim se okrenuo i pogledao Mike. Mike je prema nama gledao u nevjerici. U očima mu se vidjela mržnja, nevjera, ljutnja. Htjela sam nešto reći, zagrliti ga, utješiti, objasniti. Krenula sam prema njemu, ali Edward me čvrsto držao, i nije me puštao. Pogledala sam prema njemu, a u očim sam mu vidjela da me moli, da ne idem. Mike je krenuo prema nam a Edward je zarežao na njega.-Mike shvati molim te.-uspjela sam nekako izustiti
-Ona je sad sa mnom.-viknuo je Edward. Kada sam se ja to odlučila na njega? Ništa mi nije bilo jasno
-Briga me! Volim je više od tebe!Gaby molim te!-pogledala sam ga njegove zelene oči su nestale sad su bile crvene, i gledale su me kao hranu. Krenula sam prema njemu, a onda me Edward još snažnije primio i tiho mi šapnuo-Gaby, ne vjerujmu,laže, On te ne voli, želi te ubit. Ja te stvarno volim, moli te ostani sa mnom, molim te.-
- E baš neće!-viknuo je Mike i potrčao prema nama.
Snažna zvonjava budilice me probudila iz strašoga sna. Pogled mi je pao na sat. Bilo je pola sedam. Odlučila sam se ustati i otuširati. Tuširanje mi je baš godilo. Opistilo me, i potpuno sam zaboravila na onaj užasni san. Obukla sam svoje najdraže, tamne i uske traperice i smeđu pamučnu majcu. I svoje najdraže tenesice. Polako sam sišla niz stube. Otišla sam u kuhinju i kroz prozor viidjela da Charlievog auta nema. Super već je _tišao. Napravila sam si dva topla sendviča. Nisam bila baš nešto gladna, ali ipak moram doručkovat. Poslje doručka otišla sam na kat po torbu i jaknu. Kada sam slišla u prizemlje začula sam trubu. Nisam se obazirala, već sam uzela ključeve od kamioneta i krenula prema van. Kada sam otvorila vrata, prepala sam se. Pred vratima mi je stajala Alice.
-Alice, što ti tu radiš?-bila sam potpuno zbunjena
-Vodim te u školu budalice.-odgovorila mi je s smješkom. Pogled mi je pao na sjajni Volvo. Isti onaj Volvo koji je jučer bio parkiran prad šklom.
-Ali..-nisam uspjela ništa reć a već me prekinula
-Nećeš se izvuć, nisam bez veze isplanirala cijeli dan da bi mi sve upropastila.-rekla je uz smješak. Doslovno me odvukla u auto.
. Bila je sretna osmjeh na licu mi je to govorio. Ušle smo u auto. Bilo je ugodno, toplo. Sjedalo mi se svidjelo bio je mekana, mogla bi zaspati u njemu.
-Lijep auto Alice.-moram se koncetrirati nesmijem zaspati
-Hvala, Gaby učini mi uslugu i zveži se.-napravila sam to u isto trenu kad je ona rekla. Sekundu potom, auto je pojurio. Pogledala sam na brojač, vozila je 180. A zatim sam vidjela da se ona nije vezala
-Alice pa veži se! Poginu ćeš,zapravo obje ćemo poginuti.-nasmijala se i ništa drugo. Samo se nasmijala! Pa zar to ona nas pokušava ubiti. Zar je zato tako ljubazna prema meni? Zato što me hoće ubiti? Za minutu samo bili u školskom dvorištu. Morala sam se suzdržati da ne povratim. Pogledala sam na sat bilo je pet do osam. Tako rano? Nikog nije bilo na parkiralištu. Osim nas. Ali prepostavila sam da je neko u školi kada sam vidjela crveni kabriolet.
-Tko vozi kabriolet, u mjestu u kojem kiša neprestano pada?-
-Rosalin, ona je posebna, malo luda i mrzovoljna ali je ok.-rekla mi je Alice. A onda je iz škole izašao njezin dečko, onaj s kosom boje meda. Kako je on Jess rekla da se zove? Hm....hm....nekako na J....Jasper. Da Jasper Hale Cullen. Alice je otrčala prema Jasperu i poljubila ga. A onda s njim dotrčala k meni. Očito me silno htjela upoznati sa svojom ljubavi.
-Gaby ovo je Jasper, moj dečko. Jasper ovo je Gaby, moja nova frendica.-veselo nas je upoznavala Alice. Pružila sam dlan prema Jasperu. Rukovao se samnom. Na moje čudenje imao je hladan dodir kao i Alice
-Drago mi je što smo se upoznali Gaby. Alice nije prestala pričati o tebi.-rekao mi je Jasper
-Pa Jasper i meni je drago, Alice mi nije puno pričala o tebi , ipak se poznajemo tek jedan dan, a ne godinu.-nasmijali su se. A onda su iz škole izašli Emmett, Rosalin i Edward. Svi su bili graciozni pri svome hodu. Pogledala sam u Edwarda bio je sretan što me vidi. Rosaline je na licu imala mrzovoljan pogled, ali je ipak bila predivna. Osjetila sam nelagodu od njezine ljepote. Emmett se nije presato smješiti.
-Gaby ovo je Emmettt.-pokazala je Alice
-Drago mi je.-rekla sam tiho, a on se oslonio ne mene
-Ma daj, što se tako pozdravlja možes bolje od toga palčice.-ošinula sam ga pogledom.
-Ma pusti Emmetta on ti obožava zabavu.-kaže Jaser, grlio je Alice oko struka
-Jazzy ti govori istinu palčice ja obožavam zabavu.-
-Emmett prestani!-vikne Rosaline i lupi _tiša ramenu
-Rose što ti je?-upita Jasper
-Em idemo!-vikne i otiđe u školu
-Rose čekaj me! Vidimo se palčice.-kaže Emmett i otrči u školu
-Da to je Rosaline.-kaže Alice, Edward je stajao satrane i oštro me gledao, progutala sam knedlu
-Idemo?-upita Edward
-Naravno.-kaže Jasper, Alice ga primi pod ruku i krenueju prema školi, a ja i Edward za njima.
-Kako si?-upitao me blagim glasom
-Dobro, malo umorno, ali ok. Ti?-
-Također dobro.-
-I čime se baviš u slobodno vrijeme?-upitam ga
-Ničim posebnim…-zacerekao se, kao da nešto taj od mene-…ti?
-Ništa posebno.-
-Što imamo sada?-upitam nakon nekoliko minta
-Španjolski.-protrenjam-Zar ti ne ide?-odmjeri me
-Zapravo vrlo dobra sam u njemu, ali sad nemam volje za njega.-
-Pa ako ti već tako dobro ide reci mi nešto na španjolskom.-kaže kada smo se smjestili u klupe, Alice još nije bila u razredu
-Hm…evo naprimjer: Tomando el pelo.-
-Evo profe. I da ja nisam dosadan-kaže Edward a Alice uleti u razred, za sekundu uđe profesorice
-Buen día.-kaže profa
-Buen día.-kažemo u glas
-Hoy en día, manejamos gsopodarstvo espańol, de manera abierta el tutorial en el lado de la 59.-kaže profa
-Znaš što je rekla?-podrugljivo pita Edward
-Da rekla je da ćemo danas učiti o gospodarstvu Španjolske i da otvorimo 59 stranu udžbenika.-kažem
-Gabrielle Foren Swan?-kaže profesorica, a ja se počinjem dizati
-Voli pričati samo na španjolskom.-šapne mi Edward
-Sí maestro-
-Seńorita, por favor, tráeme un formulario-.
-Si.-ustala sam i odnjela joj obrazac, Edward se cerekao kada sam se vratila
-Što je smiješno?-slegnuo je ramenima, onda je profesorica počela predavati ni ja, ni Edward nismo razgovarali.
Nakon što je prošao sat španjolskog, matematike, i sat geografije, otišli smo zajedno u kantinu. Sjela sam odmah do Jess dok su Edward i Alice produžili dalje za njihov stol.
-Bok!-veselo vikne Mike
-Bok Mike, bok društvo.-kažem
-Kako si danas?-upita Mike
-Bolje.-kažem
-Znaš htio sam te pitati…-
-Dosta!-viknem, a on me pogleda
-Mike pusti ju , živciraš ju pitanjima.-kaže Angela
-Hvala Angy.-kažem, i nastavim jesti svoj sendvič, svako malo pogledavajući prema njihovom stolu. Izgledalo je kao da se svađaju i to sa Rosaline. Edrward je par puta okrenuo glavu prema mome stolu, u očima sam mu vidjela ljutnju. Nije mi se sviđalo to. I ručak je brzo prošao, a i sati. Edward i ja izašli smo van baš kada je zapuhao jak vjetar.
-Baš puše.-prokomentirala sam, a onda ga pogledala, bio je sav zgrčen, i nije me gledao, samo je stajao nepokretno kao kip. Alice je dojurila van. Čim je izašla iz škole, Edward je nestao.
-Alice…?-nisam znala što da kažem
-Ma pusti ga, nego krenimo mi kod tebe, ako još uvijek želiš učiti fiziku?-
-Naravno, idemo.-pošle smo prema njezinom autu
-Pričaj mi malo o sebi.-kaže Alice
-Što želiš znati?-upitam ju vežući se
-Sve!-veselo usklikne i upali auto
-Hm…pa ne znam imam četri najbolje prijateljice Lucy, Mary Ashy i Kelly. Do nedavno sam imala dečka. Mama mi se udala, pa sam se je odselila da bi njoj i mome očuhu dala prostora. Nisam naročito talentirana za sport a ni za ples. To bi bilo ukratko.-smješkala se
-Ti reci meni nešto o sebi.-kažem, a ona odmahne glavom
-Nekom drugom prilikom.- kaže i zaustavi auto pogledala sam prema van i vidjela da smo već stigle. Izašle smo van I polako krenule prema kući. Charilev auto već je stajao ispred kuće.
-Bok tata!-viknula sam i stavila jaknu na vješalicu
-Bok dušo!-viknuo je iz dnevnog, čula sam televizor svigurno je utakmica, otišla sam u dnevni
-Ovaj tata…imamo društvo.-rekla sam tih, okrenuo je glavu i pogledao me
-Koga?-upitao je smuljičavo
-Alice Cullen.-rekla sam, a njemu su se oči raširile od čuđenja
-Dobra večer šerife.-rekla je Alice, a Charlie se ustao i ispružio ruku
-Večer Alice, kako si?-upitao je ljubazno dok su se rukovali
-Vrlo dobro, vi?-
-Dobro. Nego što će te vas dvije raditi?-
-Pomoči ću Gabrielle oko fizike.-rekla je Alice
-Pa zar tebi ne ide fizka dušo?-
-Ne tata, ne ide mi.-
-Hm…dobro. Drago mi je što sam te upoznao Alice, divno je što je Gaby našla prijateljicu.-
-I meni je drago šerife.-
-Ma daj molim te Alice zovi me Charile ipak sam ja Gabyn otac.-
-Uredu Charlie.-nasmješila se
-Idemo Alice?-upitam ju
-Naravno.-rekla je sam smješkom i krenule smo u moju sobu, počela je gledati okolo
-Mislim da ćemo imati puno posla.-rekla je
-Pa da ja sam antitalenat za fiziku.-
-Ne pričam o tome budalice…-bacila se na krevet i pogledala me-…pričam o sobi moramo joj dati malo života, malo ženstvenosti.-a onda je pogledala sliku na zidu
-Vuk?-pogledala me u nevjerici a ja sam klimnula-…Hm…ok onda ćemo vuka ostaviti i dodati malo postera, cvijeća…-otišla je do ormara i otvorila ga-…odjeće, haljina pogotovo i _tišao_ce.-pogledala sam ju
-A kako ti misiš da ja to platim?-
-Ja ću platit.-rekla je kroz smješak a ja sam ju pogledala
-Nego da se bacimo na fiziku?-upitala me, klimnula sam sa svojm umornom glavom i bacila se nažalost na fiziku.
-Znaš jako me podsjećaš na nekog ali neznam na koga.-progovorila je Alice
-Hm… neznam, jedino moja mama I ja smo jako slične, ali ipak…-
-Vjerovatno sam se zabunila, nema veze. Kamo ćemo?-pogledala sam ju
-A fizika?-
-Pusti fiziku idemo u šoping.-veselo je uskliknula
-Alice draga moja, Alice ne volim šoping.-
-Kako ne možeš voljeti šoping?-ustala je I stavila ruke na bokove.
-Lijepo mrzim ga.-okrenula je očima I odskakutala do linije
-Što slušaš?-upitala je I pustila muziku. Počela je fenomenlana pjesam. Futuro ex novio. Uf…obožavam je.
-Što je to?-upitala je znatiželjno
-Pjesma.-rekla sam
-Haha, znam ja to ali koja?-
-Futuro ex novio.-
-Dobra je.-počela se njihati u ritmu muzike
-Tko to pjeva nikada nisam čula?-
-RBD.-rekla sam malo posramljeno nitko nije znao za njih
-O…neznam ih, ali fenomenalni su.-
-A kaj ti slušaš?-
-Ma My Chemical Romance, Nickelback i tako.-
-Emo?-upitala sam zbunjujuće, totalno nije izgledala tako
-Pa da, uglavnom sviđa mi se to.-počela je pjesam Salvame
-Kako znaš za njih?-upitala je Nakon nekog vremena
-Frendica mi ih sluša.-klimnula je glavom, a zatim se počela vrtiti po kući izgledala je kao vila.
* * *
-Ona baš ima neku gadnu narav spajati ljude.-prokomentirala sam kada nas je Alice doslovno dovukla jedno do drugoga
-A Alice je poseban slučaj.-rekao je Edward buljeći u svoju hranu
-Zašto ne jedeš?-upitala san tiho
-Ovaj…na posebnoj sam djeti.-rekao je tiho. Izgledao je kao da ga nešto muči
-Nije ti ugodno tu samnom kaj ne?-pogledao me zbunjeno
-Ne baš suprotno vrlo mi je ugodno zašto?-
-Ma izgledaš kao da ti nešto smeta, ili te nešto muči.-
pogledao je ustranu
-Ej mišice!-viknuo je veselo Emmett, a iz njega bila je Rosaline, okrenula sam očima
--Mišice budi pristojna I pozdravi me.-rekao je I sjeo do mene
-Bok žgoljavi.-rekla sam
-Hej! Ja nisam žgoljav!-viknuo je, a Rosailine I Edward su se nasmijali
-Nisam ni ja miš.-rekla sam
-E draga moja mišice jesi, ti si miš.-nadurila sam se
-Bez ljutnje mišice.-rekao je, okrenula sam glavu
-Rosaline što danasa imate?-upitala sam
-Ništa što bi tebe zanimalo, i ako me što trebaš zovi me Rose.-rekla je i otišla
-Kučka.-prošaptala sam, Emmett se namrgodio, izgleda da me čuo
-Emmett nisam tako mislila.-rekla sam tiho
-Ma nema veze mišice, Rose je takva kakva je, ja je volim takvu.-rekao je ustao i otišao.
* * *
-Alice hvala na na prijevozu.-rekla sam
-Nema problema ljepoto.-nasmijala sam se
-Znaš nisam ni slutila, da kada se doselim ovdje da ću upoznati tako dragu curu.-
-I ipak jesi ljepoto.-nasmijala sam se
-Ljepoto da dođem po tebe sutra?-upitala je vedro
-Naravno vampiruško.-rekla sam, ali ona se skamenila
-Kako si me nazvala?-upitala je preplašeno
-Vampiruško. Oprosti ali ima naravu frendice zvati vampiruške, to je poštapalica. Smeta ti?-
-Ovaj da, bolje da me zoveš nekako drukčije.-izgledalo je kao da joj je laknulo
-Princesa?-
-Može!-veselo je klimnula, a onda počela skakutati
-Bolje luđača.-rekla sam kroz smjeh
-Hej!-viknula je
-Ma zezam se princeso mala.-
-Vidimo se ribice!-
-Bok princesa!-sa smješkom sam ušla u kuću
-Što je smješno?-upitao je Charlie
-Alice.-rekla sam, a onda potrčala prema telefonu I utipkala broj
-Dobar dan molila bih lijepo Lucindu.-
-Samo malo.-rekal je Lucyna mama, a onda se zaderala…-Lucinda telefon!-trebalo joj je neko vrijeme da se javi
-Lucy luđakinja Howell na usluzi.-nasmijala sam se
-Zdravo luđakinjo.-rekla sam kroz smijeh
-Gaby!!!!!!!-zaderala se u slušalicu
-Smanji doživljaje luđakinjo ok?-
-Ma sve za tebe mala vampiruško.-namijala sam se
-Kako si?-
-Bolje kada čujem tebe.-rekla je vedro
-Kako su moje ostale vampiruške?-
-Dosadne su.-nasmijala sam se
-Haha, ma daj ozbiljno.-
-Ma super su svima fališ.-
-Ah I vi meni.-rekla sam tiho
-Joj Gaby sve bi dala da sam sad s tobom.-
-I ja s tobom.-
--Nego reci ima zgodnih komada?-
-Jedan.-
-Uuuu, kakav je, kako izgleda, koliki mu je sve!!-
-Lucy!-vrisnula sam u slušalicu
-Što?-upitala je tiho
Kako misliš…-viknula sam glasno-…koliki mu je?-spustila sam ton, ipak je nekoliko metara od mene sjedio moj tata
-Lijepo, što ja znam možda si ga već obradila.-rekla je kroz smijeh
-Nisam!! OK!? Jako je zgodan, I pametna I privlačan I sve!!-
-Super za tebe!-veselo je Lucy
-Ej Lu moram ići zadaća me čeka čujemoo se .-
-Bok!-
-Bok!-Poklopila sam slušalicu I lijeno se popela na kat
Hm...znači oni koji su čitali shvati će da su uvedene promjene...hhh...uživajte u poboljšanom...
Cijelu noć nisam ni oka sklopila. Kiša je svom snagom lupala u moj prozor pa je bilo ne moguće zaspati. Doručak s Charliem prošao je mirno. Nismo puno razgovarali, poželio mi je sretan dan u školi i otišao. Taman sam pospremala stol kada je netko pozvonio na vrata. Otišla sam ih otvoriti. Pred vratima stajao je vrlo slatki dečko, kratke crne kose, crnih očiju i dosta visok. Bio je indijanac,a po tome sam mogla zaključiti da je iz La Pusha.
-O bok Gaby, je li Charlie doma?-progovorio je dubokim glasom
-Ne..ovaj...sorry kaj pitam, ali tko si ti?-nasmijao se na moje pitanje ali je odogovorio
-Ja sam Jacob Black. Sin Billia Blacka on ti je frend tvog starog. Neznam da li me se sječaš-polako je ušetao u kuću a ja sam ga zbunjeno pogledala-ideš kak si se promjenila, stvarno si zgodna-nasmijao se
-Hvala-zahvalila sam mu se dodajući smješak-ovaj Charlie nije doma. Žao mi je što te moram tjerati ali moram u školu.-makar mi se nije išlo
-O! Nisam znao-zatim je pogledao kroz prozor u moj kamionet-trebaš pomoć oko kamioneta?-upitao me ljubazno
-Ne hvala na ponudi. Mislim da se sama mogu snaći.-
-Onda dobro. Svratimo Billi i ja večeras pa se vidimo.-
-Vidimo se bok!-
-Bok!-viknuo mi je i otišao niz ulicu. Pogledala sam na sat.
-Kvragu pa već je osam i petnaest, a trebam još kod ravnatelja!!!-brzo sam zgrabila svoju crnu jaknu i izjurila van. U istom trenu kada sam zaključala vrata spustio se strašan pljusak.Ne! To bi me u Philadelfiji strašno iznenadilo, ali ovdje jednostavno je normalna stvar. Pomislila sam na jadnog Jacoba koji sad hoda po ovome pljusku, došlo mi je da ga potražim ali znala sam da mi je pametnija odluka da odem u školu,snaći će se on već, njemu je to normalno. Nakon kratkog vremena bila sam u toplom i hvala bogu suhom kamionetu. Polako sam okrenula ključ a onda me snažno brujanje tako prepalo da sam poskočila. To brujanje doprjelo je iz motora. Znala sam da mora biti kvaka. Polako sam krenula prema školi pokušajući zanemariti buku iz motora. Uključila sam radio i prevrtala stanice dok nisam našla neku dobru pjesmu. Nakon desetak minuta bila sam na dvorištu škole. Osobno mi je laknulo kad sam vidjela da su svi auti na parkiralištu jednako stari kao moj;ali ipak ne svi. Za oko mi je zapeo sreberni, sjajni Volvo. Nikako se nije uklapao na ovo parkiralište. Kako nije bilo niti jedno drugo slobodno mjesto osim onoga pored Volva odlučila sam se parkirati točno tamo. Nije mi se dalo izaći na kišu, ali morala sam. Otvorila sam vrata auta, na brzinu uzela torbu i izašla na pljusak. Što brže sam mogla zaključala sam vrata auta i odjurila u školu. Nakon svega par minuta opet sam bila na toplome i suhome. Otišla sam na recepciju. Tamo je sjedila starija, crvenokosa žena. Prišla sam joj-Dobar dan. Trebala bih gospodina Deweya.-rekla sam tiho ali očito me čula jer se okrenula prema meni.
-O gospođice Swan! Očekivali smo vas.-zatim je ustala i otišla do printera od kuda je uzela dva papira a onda se vratila do mene.
-Izvoli-u ruke mi je pružila ona dva papira, jedan je bio žuti i na njemu je bilo nešto pisalo, a drugi je bio bijeli i na njemu su bili neki nacrti, a onda je još dodala-ovaj ovdje-pokazala je žuti papir-je tvoj raspored sati a ovo drugo je tlocrt škole.-pogledala sam što dananašnji raspored:
1.engleski jezik u zgradi tri
2.državna uprava s Jeffersonom u zgradi šest
3.trigonometrija u zgradi pet
4.španjolski u zgredi pet
5.biologija u zgradi sedam
6.tjelesno zdrastvena kulturaO ne tjelesni, i to zadnji sat može li biti gore?
Zatim je uzela malu hrpicu papira i pružila mi.
-Ovo su obrzci koje moraš dati učiteljima.-primila sam hrpicu a ona je otišla do telefona i nekog nazvala a zatim nešto rekla i poklopila slušalicu zatim mi se ponovno obratila-Gospođice Swan gospodin Deweye vas očekuje.-
-O hvala vam gospođo...-
-Gospođa Parks.-rekla mi je uz smješak
-Hvala gospođo Parks. A kuda trebam ići?-
-Kroz ova vrata-pokazala je prema velikim vratima-i onda skreneš desno.-
-Hvala, doviđenja.-
-Doviđenja.-
Otišla sam kroz ona vrata i skrenula udesno za otprilike minuta došla sam da vrata na kojima je pisalo RAVNATELJ a ispod natpisa stajala je mala zlatna pločica na kojoj je pisalo gospodin Dewey. Moj prvi susret s ravnateljem.Uh! Jezivo! A i iskreno se nadam da je i posljednji. Polako sam prišla vratima i tri puta pokucala, a onda otvorila vrata.
-Dobar dan, ja sam Gabriella Swan.-obratila sam se čovjeku koji je kroz prozor gledao kako kiša pada.
-Očekivao sam vas gospođice Swan, molim vas sjednite.- obratio mi se svojim dubokim i oštrim glasom još uvijek gledajući kroz prozor. Poslušala sam ga i sjela u kožnu stolicu. Ovakve urede viđala sam u filmovima. Ovaj nazovimo ga ured bio je ogroman. S puno knjiga, i papira s jednim računalom. Ured mog bivšeg ravnatelja bio je mnogo skromniji, a ovaj me podsjećao na urede bogataša iz filmova. Ravnatelj se okrenuo prema meni. Bio je srednje veličine, proćelav i sjede kose i malo tamnije puti, zapravo pretamne za ovaj kraj. Čovjek bi pomislio da se doselio ili otišao u solari. Sjeo je za svoj radni stol i obratio mi se- Jako mi je drago što ste nam se pridružili Gabriella.-
-Oprostite ali ako me već zovete po imenu, molim vas da me zovete samo Gaby.-bilo mi je malo neugodno što sam ga bila prekinula, ali njemu kao da nije smetalo.
-Onda dobro. Gaby. Je li ti već gospođa Parks dala raspored sati i tlocrt škole?-
-Da,je.-joj samo da ovo brzo završi, stvarno mi se neda slušati, kako mu je drago što sam došla, kako ovo kako ono...Zatim sam uočila sat na zidu bilo je deset do devet. Oh! Ovo će kratko trajati.
-Onda, dobro. Nadam se da će ti se učenici, a i učitelji svidjeti.-
-I ja se nadam.-
-Znam da ti sigurno mnogi to govore ali jako si slična majci.-od kud on znam moju mamu.
-I ona je bila lijepa kao ti i pristojna kad je bila mlada, znaš znam ti mamu i tatu od kad je tvoja mama bila trudna s tobom.-
-O, to nisam znala.-to objašnjava mnoge stvari
-Pa sad će devet ne bi bilo pametno da zakasniš na nastavu Bella.-
-Da ne bi bilo pametno.-ustala sam i pružila ruku da se rukujemo
-Želim ti da se lijepo provedeš prvi dan škole.-reka mi je dok smo se rukovali
-Hvala! Doviđenja!-krenula sam prema vratima
-Doviđenja!-viknuo mi je s druge strane sobe. Izašla sam iz ureda i brzo pohitala prema zgradi tri gdje sam imala engleski. Nije bilo teško naći zgradu a ni učionicu. Moj profesor iz engleskog profesor Mason nije puno zavlačio dao mi je popis lektire; na brzinu sam pogledala popis sve knjige sam uglavno pročitala; dala sam mu obrazac i otišla na mjestu sat je brzo prošao.
-Ti si Gabriella Swan, nova cura?-upitao me muški glas iza mene
-Samo Gaby, ti si?-
-Eric! Hoćeš da te otpratim do sljedeće učionice?-
-Pa...ovaj može.-složila sam se. Dan mi je brzo prošao, a ona sam s djevojkom Jessicom koju sam upoznala na satu španjolskom otišla na ručak. Odvela me za stol za kojim je sjedio Eric, još jedna djevojka i jedan dečko. Svi su oni išli samnom u razred. Druge nisam još uspjela upoznati a ni vidjeti. Dečko kada me vidio široko mi se nasmješio od čega mi je bilo neugodno.
-Ovo je Gabriella Swan.-rekla je Jessica
-Samo Gaby!-rekla sma tiho
-Ja sam Mike.-rekao mi je dečko. To me posjetilo na smmeđokosog i zelenookog, tamnoputog, divnoga dečka. Moga bivšega dečka. Na mojeg Mika. A onda me to posjetilo na sve moje frendice, a onda je došla tuga. Za to vrijeme mog prisjećanja obratila mi se djevojka.
-Bok ja sam Angela.-znala sam da moram odgovoriti
-Bok Mike-glas mi je zadrhtao pri spomen tog imena-bok Angela, bok Eric.-pozdravila sam ih sve po redu. Sjela sam i pokušala pratiti sva pitanja koja su ni postavili a onda odgovoriti na njih.
-Ovaj..može odmor...mislim...ostavite malo pitanja za sutra.-rekla sam kada više nisam mogla hvatati pitanja a kamo li odgovarati na njih. Svi su klimnuli glavom. Počela sam gledati po kantini a onda mi je za oko zapelo jedan stol. Bila je sitna, vilenjačkog izgleda, vrlo vitka, sitnih crta lica. Bila je blijeda, blijeđa od mene, a ispod oči vidjeli su joj se blagi ljubičasti podočnjaci. Kosa joj je bila crna kratko podšišana natapirana na vrhovima. Bluza boje bjelokosti sjajno joj je pristajala uz tjelo kao i njezine uske tamne traperice. Sjedila je sama, i nije ništa jela. Samo je sjedila i tupo gledala u paldanj s netaknutom hranom. Zatim su njezine zlatno smeđe oči poprimile neki sjaj i pogledala je prema meni blagim pogledom i nasmješila se. Brzo sam maknula glavu. Bilo je čudno. A zatim sam ugledala njega. Bio je predivan. Izgledao je starije, kao da mu je dvadeset i nešto. Bio je mršav ali ipak krupan. Bio je blijed, kao i ona cura. Bili su slični, ali ipak različiti. Ispod njegove kuštrave brončane kose bile su iste one zlatno smeđe oči kakve sam malo prije ugledala, a uz njih su još i onakvi blagi ljubičasti podočnjaci. Uzeo je pladanj s hranom i krenuo prema stolu s djevojkom. Sjeo je pored nje a u očima mu se vidjela nevjerica. Čudno. A onda je sitna djevojka ustala, a on ju je uhvatio za ruka ali se izmakla. Vrlo brzo i graciozno otišla je do dečka koji je upravo ušao i poljubila ga. Bio joj je sličan, isto onako sličan kao i drugi dečko, ali ipak različit. Imao je kosu boje meda, malo slične kao i onaj dečko ali nešto viši i krupniji, s nešto više mišiča. I on je otišao sjesti za onaj stol. Dok je ona djevojka nestala s mog vidika.
-Bok Gaby.-reko je preeljepi i pjevni glas iza mene. Bilo je kao da mi se neko obraća pjesmom. Okrenula sam se i opazila onu onu curu. Zamjetila sam da su svi u nevjerici gledali prema meni i njoj.
-Bok.-uspjela sam nekako izustiti
-Ja sam Alice Cullen. Bili ti smetalo ako ti se pridružim?-rekla je kao da pjeva a ne govori
-Ne. Izvoli.-
-Samo da javim braći.-a onda je odlepršala prema stolu. Tada sam zapazila da im se brončano stanje povećalo. S njima je sad bio još jedan dečko najkrupniji s mišičima dizača utega s crnom kosom. Bio je isti kao i ostali. S njima je bila i djevojka. Viša i vitkija od Alice. Njezina plava valovita kosa bila je predivna, a padala joj sve do polovice leđa.Bila je predivna. Svaka djevojka u njezinoj blizini izgubila bi samopouzdanje.
