On je pogled, on je zagrljaj, moja je proslost, ali i sada je tu,
Tu je, opet, i sve je tako snazno
Srce je toplo
Kroz glavu struji ugoda
Sigurna sam
Od pomisli na njega…
Tijelo mi drhti
Pod njegovim dodirima, nekada.
Opet je tu,
Ali je daleko.
Poigravamo se,
Ovo je igra,
Bez pravila,
Bez porazenih,
Bez pobjednika.
Nema krivice, ali osjecaj krivnje postoji,
S vremena na vrijeme…
Sve je tako iskreno i stvarno, ali je negdje tamo iza…
Iza pogleda, iza zagrljalja, iza proslosti, ali i sada je tu,
Tu je, opet, i sve je tako snazno.
Cuvam to u sebi, i bojim se
Da ne izblijedi…
Jer on je ono cemu se vracam,
Komu se obracam…
Uvijek, jer znam
Znam da on zna.
Znam da zna…
Ovo je igra sutnje,
Da…tako se zove.
I igrat cemo se tako…dok ja…dok ti…
Dok ne progovorimo, dok rijeci budu vrijedne onoga
Sto je, u pogledu, u zagrljaju, u proslosti, ali je i sada tu,
Tu je…najsnaznije do sada…

Ja te…znas, trebam, najsnaznije do sada.
Znas to.
Ali rijeci jos nisu,
Dovoljno vrijedne…
Za nas.

Zasto, mozda pitas se.
Ne znam ni ja.