Jeste li se ikad toliko smijali da su vas boljela usta, je li vam ikad netko rekao da vas voli svim srcem i grlio vas punih 20 minuta, jeste li se ikada osjecali iznenada tako prazno i tuzno s razlogom koji je u isto vrijeme bio jako dobar i jako glup, jeste li ikad plesali na necijem autu uz opasnost da ozbiljno naj…te, samo da bi nasmijali tuznog prijatelja, jeste li ikada bili bez prebite kune, marke, eura iliti bez icega, a jako, jako zedni, da ste pomislili kako bi sve dali samo da vam netko donese hladnu colu, samo pomislili na to, i netko je istog trena stavio hladnu colu pred vas, jeste li ikad pojeli toliko limuna da su vas boljeli zubi, jeste li ikada pozeljeli zagrliti sve osobe u prostoriji, iako ih je jako puno, jer ste u tom trenutku pomislili da volite cijeli svijet, je li vas ikada netko jako razocarao 4 puta za redom i bili ste tako jako tuzni, a niste smjeli plakati? Je li vam se ikad sve to dogodilo u istoj veceri? Meni je. A jeste li ikada slusali jako tuzne pjesme samo da bi se rasplakali, jer tako bi bilo puno lakse? Ja to cinim upravo sada. Zasto nam zivotni trenuci klize iz ruku, samo tako, a mi ih pustamo da klize? Zasto ljudi cijene nevazne stvari, a tako malo obracaju pozornost na stvari koje su stvarno jako vazne? Zasto prodaju svoje srce? Zasto prodaju sebe da se ne bi izdvajali iz mnostva? Zasto ljudi ne gledaju u nebo, zasto zive tako skuceno, stisnutih vidika, ljepljivih od medija i onoga «sto se nosi»? Zasto ljubav tako jako boli?