mina trikolorka
|
muka je prošla. dva dana sam samo blejio u zid ka tele u šarena vrata. i danas smo bili u ljubljani opet. igrali smo ligu. protiv prvaka. 4 kola prije kraja su osigurali prvo mjesto. skup najslovenaca u jednom klubu. nabrusio sam se na njih. da im pokažem gdje im je mjesto. joooooooj što bi im tek radio samo da imam bar nekakve uvjete za treniranje. četvoricu sam dobio. s dvojicom nije išlo. vrlo dobro. ali dovoljno tek da ublaži poraz. raspucali su se sredinom tekme rezultatima 250-260 i onda mi je dopizdilo i u zadnjoj sam odigrao 278. tek tolko da se prestanu kurčit. svi pružaju ruku. čestitaju. među čestitarima bila je i jedna bowlerica iz drugog kluba. vidio sam ju i u celju neki dan. frizura - nebesko plavi dugački pramen naprijed i pinki pramen ozada na glavi dijagonalno postavljeni na kratkoj kosi. pogled kojim kao da me želi progutati. i osmijeh. žene me lome osmijehom. može ona imat sisu i dupe, al ako se ne zna smijat uzalud joj sve to. osmijehom mi je zaiskrila pred očima. čarobno. a imala je i sisice koje su joj savršeno pristajale. gotovo presavršeno. - bravo, fantastičen bowling. - hvala, uvijek igram za publiku. - so te res zajebali celjani. - a sam sam si kriv. - ma to res ni bilo v redu. - pusti sad to, bilo pa prošlo, kako ti je ime? - jaz sem mina. - saša, milo mi je mina da smo se upoznali... pokupim stvari i još par čestitki na odlasku sa staza te se zaputim u svlačionu. jao mina. da samo znaš kako bi te gazio. obično ne idem među mine, znam se zaletit grlom u jagode, al mine izbjegavam. no ovoj ne bi oprostio. u gostujućoj garderobi suigrači rade sprdnju od mene po pitanju stizanja na vrijeme i tak to. izlaze van i ostajem sam. samo da se umijem i gotova je još jedna epizoda. stojim pred ogledalom i gasi se svjetlo. - hej! trenutak samo, nisam još gotov... - nisi? super... - o mina, ti si... - presenečen? - ugodno.... nije dvojila ni trena. tak mi je zveknula jezičinu da su mi oči skoro ispale. posrnuo sam prema nazad. spasio me zid. prislonila me i pritisnula kao da ona ima 100 kila, a ne ja. dok me je jednom rukom štipala za bradavičice ispod veste drugom je rutinerski raskopčala gumbe na hlačama. i dohvatila se veseljka. u isto vrijeme sam ja provjeravao prirodnost njenog poprsja i tvrdoću prćaste guze. sva je bila tako odlična. spustih joj hlače i prođoh prstima prek ščegetavčeka. naježila se. svukla me je. digla jednu nogu na klupu pokraj i pozvala veseljka u goste što je ovaj jedva dočekao. ušao je tiho. tijela su nam bila prepletena. uvijali smo se i drhtali. uživao sam u iznenadnom susretu kad sam shvatio da me svi već čekaju u kombiju. ma jebalo mi se za njih. ma jebalo mi se. i njoj se jebalo. i jebali smo se. jebalo me kašnjenje... |