24.4. welkam tu fakin EjU
slovenci su ponosni. ušli su u eu. juhu. bravo fantje. i tako dođem ja u subotu u eu. prešao granicu i približavam se prvim naplatnim kućicama. kadli ono s desne strane stoji auto na ravnici i baja iskače iz njega i preko desne trake krilja rukama i zaustavlja me. mislim si koji mu je kua, al ajd staću, možda mogu pomoć čovjeku. stanem ja tako otvorim prozor kad rodjo krene na turskom. 'ja turki šprehenzi dojč' i blis gurne ruke sa zlatnim prstenjem meni u auto 'no gas, no geld, nur gold...'. 'niht feršten' ja njemu 'nabijem na veseljka i tebe i proroka muhameda skupa sunce vam lopovsko poljubim...'. al ne predaje se on. baljezga on nešto i ne vadi ruke iz auta. počnem ja zatvarat prozor, al on se ne predaje. kažem mu fino pristojno balkanski 'odjebi, gubi se da te ne vidim', al ne on i dalje 'no gas no geld...' i tu mu ja pričepim ruku staklom i krenem, provozam ga tako 20ak metara i spustim staklo malo, on otpadne i ravno mi glavom padne pod zadnji desni kotač i sjebe mi novu gumu. evo sad imam njegovih 5 zlatnih zuba u gumi i strah me je iščupat ih...
psujući ga nastavim dalje za ljubljanu. mislim se 'ipak idem u glavni grad tam neće bit sranja', al mahuna... šećem se tako gradom razgledavam izloge smijem se cijenama kad ono iza mene čujem glas 'je li ovo vama ispalo?' koji kurac sad opet, zašt ovaj ne priča slovenski... okrenem se vidim nekog sulju i odgovorim 'ne, nije...'. taman mislio krenut dalje kad eto njega uz mene sa zlatnim lancem toliko debelim da bi na miru mogao zadržati i najnapaljenijeg bika 'a čuj sad smo ga obojica vidjeli, kako ćemo ga podijeliti? ja nemam novaca, al eto ga tebi, a ti meni daš 50€'. mamu im jebem lopovsku koji im je oće me već jednom ostavit na miru. 'ma ne treba rođo, nek ti je lanac i puno sreće' i okrenem se da ću otić, al ne predaje se on 'ma daj da ga podijelimo, jel imaš sjekiru pa ćemo ga presjeć na pola?' iza te rečenice bilo je dovoljno da ga pogledam i sve je shvatio...
koja grozota. pa što da si ja mislim sad o toj uniji? da li želim tako nešto kod kuće? ma lud sam za njima definitivno. odlazim iz grada pun dojmova. prekokrasnih. ni u snu nisam imao želju ikad više se pojavit tamo. i tako na parkingu tražim auto i naiđem na 2 slovenke. mojca i špela. hvala ti svijetloljubičasti da konačno ugledam i slovenke ovdje, dapače poznate slovenke. ne sjećaju se one mene, al presreo sam ih pitanjem 'kae curke žurite u kranj?'. 'pa da, kak veste'. 'ma, kak ne bi znao, upadajte u auto' i tako potrpam ih ja u auto i laganini put kranja. cure su se izredale na veseljku, sretan on sretan i ja. tako da sam na kraju ipak sa smiješkom napustio uniju i mislim si da li ću opet sresti ove 2 vesele slovenke...
25.4. svi vole uvalu banjole
spremam se za vikend u pulu. možda. volja je na nivou fali malo organizacije. al nije im za zamjerit. ti ljudi tamo su ionako naučili da drugi misle za njih. malo hrvati malo talijani, a ne bi im bilo strano ni da ih slovenci nagaze malo...
kad mi se spomene pula uvijek se sjetim studentskih dana i mog zadnjeg posjeta tom gradu. mladi nadobudni studoši proučavali su kamenje duž cijele istre od umaga, rovinja pa sve do pule i još malo južnije - do uvale banjole. prekrasna je to uvala. sve puno kamenja. i stijena. neki vrijedni studentići su se držali profesora i upijali znanje, a ja primio mladu asistenticu za ruku i odveo ju iza nekih stijena da tucamo kamenje. kad smo se makli od znatiželjnih pogleda dao sam joj čekić u ruke i rekao da mi pokaže kako ona to radi. krenula je prvo oštro pa kad je vidjela moj zbunjeni pogled malo se smirila i usporila. shvatila je da ako se i ona želi veseliti mora polako s njim inače bi brzo iskre mogle frcat. tvrdo je kamenje i ne valja s čekićem naglo jer neće više bit za upotrebu.
a stijene su savršene tamo, debeli pločasti dolomiti pod kutem 40 stupnjeva. prekrasno nešto. polegao sam ju na jednu takvu i zažmirio. prepustio sam se trenutku i zabijao u nju u ritmu kojim su valovi zapljuskivali obalu. neopisiv užitak. u jednom momentu otvorio sam oči ne bi li vidio da li je i njoj jednako lijepo kad sam imao što i vidjeti. ona u ekstazi, a na kamenu kraj njene glave lagano tetura škorpion i približava se njenoj kosi. požurio sam se ispraznit prije nego mi mali vrag pokvari zabavu i uz lagane jecaje drhtavim glasom sam prozborio:
- škorpioooonnnn...
a ona s osmijehom na licu mi odgovori:
- ma nisam, vodenjak sam, al jelda da zračim sexi energijom ko škorpionka?
26.4. uvod u teletekst (2)
muškarci često imaju problema s ejakulacijom. velika većina uspijeva preduhitriti ženu sa svršetkom. i ja sam jedan od njih. ali postoje načini da se odgodi špric kod muških. evo ja na primjer koristim teletekst. jučer sam recimo fino priveo malu u stan, bacio ju na kauč i nakon predigre koja je trajala sve dok ju nisam svukao, dakle nekih 20ak sekundi, počeo sam ju mahnito ševiti. nekad bi svršio i za 30 sekundi, al sad sam uz pomoć teleteksta uspio tu granicu podići na 2 minute. dakle četverostruko sam produžio trajanje čina. pitate se kako je to moguće? ne znam ni ja, al morate probati. uzbuđenje se enormno smanji. recimo simoć sam koristio stranicu 347 rezultati i tablica ph i interlige u hokeju na travi. ili recimo stranica 285 sa teletekstom rtv slovenije. nju koristim samo u krajnjim slučajevima kad više stvarno ne mogu izdržat.
a jednom sam se i zajebao. otišao sam na kulturu. tamo je neviđeno dosadno. idealno za ševu. 230. stranica vijesti iz kulture. ak na to svršim onda sam stvarno papak. i tako čim sam metno veseljka maloj prebacim na vijesti iz kulture i imam što vidit. prva vijest: 'za promociju spota za pjesmu s kojom će nastupiti na euroviziji severina je dobilaaaaa....' i tu je bio kraj. skoro 15 sekundi je trajalo. grozno nešto. otada više ne idem na kulturne stranice. tko zna što bi me sljedeće moglo iznenaditi? dok sam očekivao vijesti o danku ljuštini ili o tri tenora, presiječe me ovakvo nešto. ma tko uopće ima obraza stavit vijest o severini u kulturni kutak?
28.4. mojih prvih 5 minuta
uspio sam konačno. nakon godina i godina pokušavanja uspio sam. ševio sam 5 minuta. kako, ne pitajte, ni meni još nije jasno. znam samo da je prošla cijela pjesma na radiju i da je druga došla skoro do kraja. danas sam ponosan.
jipijeeeeeeee..
i što sad dalje? sad znam da znam i znam da mogu. da stanem par godina pa probam opet? pa ovo mi je bila jedina svrha mog življenja do sada. i dostigao sam cilj. čemu sada težiti? koji je sljedeći izazov?
2.5. ženke, lavabo, gvatemala...
jedna stvar me jako tišti u zadnje vrijeme. ah te žene. opet su one krive. i njihove frizure. one više vremena posvećuju frizuri ćućice nego onoj na glavurdi glupavoj. te voli kad joj je izbrijana, te voli crticu, srčeko il trokutić čak... a na glavi rasulo. niti se ne češlja više. kako će i stić kad stalno čačka dole? i tako one hodaju ulicom i liče na drek da bi se kasnije čudile kako ih nijedan muški neće i onda traže problem koji je naravno u nama jer smo zgodni, al smo gadovi...
te neke ogromne frizure, pa natapirane, pa trajne, pa ofarbane, pa zgelirane i nalakirane, nikako vidjet kosu prirodne boje kako nestašno leprša na povjetarcu. ove sadašnje zurke im više liče na neke monumentalne građevine bliskoistočnih zemalja u kombinaciji s neorealističnom percepcijom spektra vidljive svjetlosti...
jučer sam slavio 11. roćkas svoje nećake iza boćarskog doma na onom dječjem igralištu. 11 djece i ja sam. te daj im sendvič te daj im sok te daj im kolača te sad bi torte... mislite si kakva tlaka, al ni približno, danas imam 4 nova broja mobitela. i ispunjen tjedan. kak ste vi ženske zapravo glupe! vidite me kak se igram s dječicom i odmah si poželite da i vama napravim koje. strašne ste. spomenik vam treba izgradit. ma ne jedan. na svakom vuglu jedan tak da imate gdje dijelit brojeve mobitela...
3.5. pa kad si se već javio
ima jedan internet ševac koji mi je uzor i koji me naučio skoro svemu što znam. zvaćemo ga kodnim imenom 'pizdek'. zašto pizdek? pa zato što je vjerojatno vidio i pročačkao više pica od većine ginekologa. pizdek ima spiku, pizdek pristojno izgleda, pizdek ne bira baš puno i da pizdek ima 50 godina. i tako se on meni jednom hvali kako je smotao neku malu od 20 godina, sve je sređeno, dogovoreno mjesto gdje će ju puknut bla bla... a meni prvo što je palo na pamet da ga pitam je 'a kako si ti pizdek jedan od 50 leta nagovorio tu ženskicu da se nađe s tobom, što te nije pitala za godine, kak ima želudac za poševit takvog starog pizdeka', a on meni mrtav-hladan odgovara 'dok mi dođemo do razgovora koliko ja imam godina već je mala tolko obrađena da nema nazad'... a pizdek je svjestan svojih godina i danas ne ševi više od dvije izvan svoje kuće. pošten jedan pizdek.
da pizdek ne ostane usamljen u cijeloj toj priči imam ja i strica njegovih godina. radi u njemačkoj i dolazi uredno svaki mjesec na tjedan dana u hrvatsku. pa što ga vuče mislim si ja. sjeli mi jednom i popričali kad on meni počne priču o jednoj curi mojih godina iz zagreba, pa da će onaj vikend poslije u pulu kod jedne ženske koja ima kćer taman za mene i da bi mogli skupa tamo, al da prvo mora u split obavit nešto 'poslovno'. svi poslovi su naravno dogovoreni preko neta. i tako oženjen čovjek otac dvoje već odrasle djece iz študgarta sjeda u auto i put hrvatske po hrvatsku pičku...
al ovo su sve priče koje ste već čuli u najmanju ruku, ako ne i doživjeli u svojoj blizini. nešto što ne znate je to da 80% svjetske populacije pataka živi u kini. i 20% ljudi živi u kini. dakle jednostavnom matematikom 80+20=100 zaključujemo da sve patke i svi ljudi žive u kini. ono što mene muči je zašto ja onda ne znam kineski?
5.5. đelem đelem
iz popodnevne lijenosti me trgnuo jedan sms. 'idemo na kolače večeras?' pošiljatelj i nije bio neki da bi se bez razmišljanja ustao iz fotelje, ali poziv na kolače se ne odbija. da vam opišem pošiljatelja malo - žensko (piše ž u osobnoj, tome treba vjerovati), gledajući ju od ramena na niže nema jednostavnog načina da se odredi koja joj je prednja, a koja zadnja strana, ali zato između očiju ponosno strši pinokio kakvog se ne bi posramio niti jedan jebač koji se služi izrekom 'što u izlogu to...'. dogovor pada, vrijeme - kad se dovoljno smrkne, mjesto - tamna terasa omiljenog mi restorana. stiže konobar i obznanjuje mi najgoru moguću vijest. nema više kolača. ja lud. kadli ona se ponudi da ima kod kuće još nekih kolača. mila majko. zar sam tako očajan da ću ić k njoj u stan na kolače?
naravno da sam očajan. fali mi šećera. dolazimo u stan i s vrata nas pozdravlja njen irski seter. još mi je samo to falilo. smrdljivo pseto. smještamo se u kauč u dnevnoj sobi. ispred upaljen tv. ona ode u kuhinju po kolač za mene, a ja se laganini zabavljam s teletekstom. donijela mi je kolač i kako su mi ruke bile zauzete nisam se mogao braniti. sjela mi je u krilo. ja se ne uzbuđujem pretjerano. nemre mi se sam tak dić. ipak imam jedno oko na tanjuru, a drugo na teletekstu. svuče me i počne natezati, ali ja se ne dam. pomalo joj već vidim očaj u očima. ustaje i odlazi iz sobe.
bilo je već dosta kasno i ja sam sklopio kapke i utonuo u lagani san. sanjao sam mirisnu livadu i zrele trešnje kad me iz sna polako i blaženo počeo buditi prekrasan osjećaj na jajima. fenomenalan liz. prekrasan veliki sočni topli jezik mi je obrađivao međunožje. i veseljko mi se probudio. i tad mi kroz glavu prostruji da je to s njom nemoguće. uživao sam u slatkim trenucima i odlučio ipak otvoriti oči i zahvaliti joj, ali imao sam što i vidjeti. njen seter po imenu rajko se bacio na lizanje mojih prepona koja je ona namazala kolačem. pas je uživao, ja sam uživao, a bome je i ona s dildom uživala kraj nas...
7.5. lopata čini čovjeka
ići u škole i učiti. sve je to divno krasno. ali pravim čovjekom se postaje tek nakon što te lopata odškoluje. i tako ja danas gledam susjeda i mislim si kako ga je ova njegova rospija najebala da štiha i krampa po vrtu. pomogao bi mu ja, al baš me je nešto zanimalo da li će šumaher prestić alonza na stazi...
umorio sam se jutros. trebalo je loviti ribe 3 sata. a one grizu i ne daju mi mira. a tako sam se mislio odmoriti, al ne one baš za inat samo na moju udicu idu...
susjeda mi jedna ne da mira nikako u zadnje vrijeme. stalno me zove. uvijek neke hitne intervencije. i uvijek kod nje u stanu. već sam pomalo umoran od nje. al što ću? pa moram bit dobar sa susjedima. ova je rastavljena i živi s mamom. pošalje mamu i pesa u šetnju i onda mene zove da dođem popravljat k njoj. nonstop joj se neki kurac kvari. samo moj je konstantan. nego što sam vam htio reć. e da, zove ona mene tako jedno veče 'dođi brzo' i ja k njoj, nisam ni ušao raskopčava ona meni šlic s vrata već 'pusti alat neće ti trebat danas, ajmo brzo u sobu stislo me...'. što ću sad? a ništa, što se mora nije teško. dohvatim ju ja i počnem peglat i nije prošlo minutu i pol mala se grči i vriska. u to zazvoni portafon i ona ode otvoriti vrata od zgrade te se vrati k meni 'znala sam da ću uspjet, ajde oblači se sad i briši da te moja mama ne vidi...'. ja osta zbunjen. ja osta smeten. pa koji sam ja kreten. sad sam tek shvatio. pa sve te žene me samo iskorištavaju samo se s onim maženjem poslije pretvaraju kao da im je stalo do nečega. i stalo im je, al samo do mog veseljka...
8.5. lele dunje ranke
muku mučim da bi sve stiga. na sto mjesta. svi me natežu svi me razvlače. srećom ima još par stvari koje mi život čine ljepšim. nisu to stvari. ne palim se na stvari. možda na neke gumene, al o tom nekom drugom prilikom. to su ljudi. uglavnom ženski. tu i tamo poneki muški se probije, al to je sad već gotovo zanemarivo. obožavam žene. obožavam žene koje obožavaju mene.
i ne pijem kavu. nikad ni nisam. ne brojim onih par studentskih godina s 5 kuna u džepu. nije bilo za više od kave s mlijekom. sad imam uvijek bar 10 tak da mogu popit sok. volim sok od ananasa i sok od ribizla. nekad mi ovi glupi kelneri pokušavaju podvalit borovnicu umjesto ribizla, al ne dam se ja takvima zajebavat. odmah im vraćam s prijezirnim pogledom. mujo jedan meni ćeš prodavat borovnicu.
moram ga spomenut. veseljka naravno. jučer sam ga vidio u ogledalu. sad mi je jasno zašto mi se žene smiju kad se skinem gol i zašto me miluju po glavi nakon sexa. tužna je to priča i svemu je kriv prokleti rat. zato žene, nemojte mu zamjerit, nije njemu lako. obožavajte ga i on će vas svakodnevno uveseljavati...
9.5. prste k sebi
jučer se zavalio u fotelju i gledam u tv. tamo se al bandi zavalio u fotelju i gleda tv. napeta situacija. tko će prije popustiti? on ili ja? u taj tren neko zvoni na vratima. ako ustanem izgubio sam. ne dam se. otići će valjda. da je neko koga znam najavio bi se telefonom. ne želim izgubit od lika iz serije. nisam slabić. ostajem prikovan. opet kucanje na vratima. koji kurac više što je sada? ustajem i gubim. tužan se približavam špijunki i provjeravam da nije inkasator tv pretplate. nije. neka pica. s kutijom nekom. otvaram vrata. akviziterka. prodaje nešto za aute. kak bi ona rekla 'nešto kao stvoreno za mene'. raspričala se ona na hodniku. meni neugodno i pozovem ju unutra. nek sjedne malo. odmori noge. težak je akviziterski posao. ponudio sam je sokom. popila mi pola litre. koji zajeb. sad znam za ubuduce.
i priča ona meni tako o čarobnoj krpi, fenomenalnom spreju i univerzalnom ključu. a ja ju gledam u sise. nisam vam rekao. pustio sam ju unutra jer ima čarobne fenomenalne univerzalne sise. nisam ih želio ostaviti neokrznute. pogledom. laje ona kako samo akviziterke znaju, a ja ne skidam pogled. i veseljko je živnuo od ljepote prizora. shvatila je ona kud ja gledam pa se još bolje isprsi. više ju nisam ni čuo o čemu priča. pita me da li želim kupiti? ja odgovaram da želim. ustajem se. primam ju za ruku i vodim u sobu. nije ni slova rekla. znala je da će zaraditi.
niska je. veliki dekolte. polako ju skidam i ne odvajam oči sa sisa. stoji gola pred mnom. pređem ju cijelu pogledom. tek sad sam skužio. tijelo poput pamele anderson. nešto najjebozovnije što sam ikad vidio. a lice? lice majkl džeksona. što mi bi da pogledam lice? kad je veseljko snimio njen glupav pogled smirio se i povukao u svoje odaje. pokušao sam ga nagovorit, al nije bilo šanse. neće. ništa. dao maloj 100 kuna i zahvalio. danas mi je žao što ju nisam poševio, ali neka. nema veze. ima drugih...
11.5. glavinjanje gmajnom
vrijeme leti. prolaze dani. život. koja glupa riječ kad se stavi točka odmah poslije nje. život? e ovako je već bolje. upitnik je spasio situaciju. čemu služi život? neki ljudi su posvetili svoj život proučavanju ovog zadnjeg pitanja. dok ga drugi troše za najobičniju reprodukciju. za prve kažemo da su frikovi, a drugi da su seljačine. ili obrnuto. zavisi iz čije perspektive se gleda. istina. ne valja točka ni iza istine. istina? to je to. gdje je u svemu tome istina? istina je negdje na sredini. ili jednostavnije. istina je ni mimo ni v rit!
ponekad je teško. bar mi tako kažu. meni nije. osim ponekad.
i tako ja glavinjam gmajnom svjestan ljepote života. upijam sunce i smijem se. želim to podijeliti. sa svima. opustite se. zažmirite. zamislite gmajnu. možda neki ne znaju što je gmajna. zamislite livadu s nepokošenom travom na kojoj bikovi provode većinu dana. to vam je gmajna. zamislite šarenilo te livade, cvijeće i leptire, cvrčke i ptice. nasmijte se, pružite ruke i potrčite, uhvatite život...
13.5. srce moje kucaj tiše
taman sam jučer riješio susjedu kad mi stiže sms. 'trudna sam!' mila majko. tajnica mi šalje poruku da je trudna. bio bih vesel i vrlo bi rado prihvatio tu činjenicu. samo da nije udana. to joj je jedina mana. kud sad? što sad? pa nisam ja valjda tata?
a bio je to dobar tulum. muž joj je otišao na službeni put i ona je organizirala palačinka party kod kuće. nas par s posla i njene prijateljice. čim sam došao na tulum i vidio kak su to smotane ženske primio sam se pečenja palačinki. moja tajnica nije smotana. samo je blesava. al to se brzo poništi s veličinom njenih sisa tak da postaje sasvim zadovoljavajuća. i kad bi joj htio nešto prigovoriti pogledam joj sise i sve me prođe. tako je dobra. u duši. i naravno kako tulum odmiče žene su sve pijanije. i podatnije. šale poprimaju seksistički karakter. a one se ne opiru. dapače uživaju. opustile su totalno i bile spremne za zabavu do kraja. parovi su se počeli stvarati uz ples. tako je mene dopala moja tajnica.
kako ples odmiče ruke postaju nestašnije, kako moje tako i njene. u ritmu smo došli pred spavaću sobu i bacili se u krevet. napaljeni. kao životinje. e da. da ne zaboravim reći. sve su palačinke bile s nutelom. nije bilo marmelade. bila je to luda ševa. uživao sam kao nikad. njene sise bile su neukrotive. pa nisam ju uzalud zaposlio. znao sam da ću uživati u njima. kad tad.
ajme meni. trudna je. pet godna u braku nije zatrudnila. mjesec dana nakon tuluma sa mnom mi javlja da je trudna. nisam valjda? kako? zašto baš sad? što nije to dijete moglo pričekat još malo? pa njene sise su u naponu snage, i sad će ih neki mali balavander iscijedit. otići će na porodiljski. koga ću ja gledat? moraću si nabavit neku novu, ovo me već sad izluđuje...
15.5 wir haben liche lache sachen zu machen
kuca mi jučer susjeda na vrata. ja umoran otvaram. milijunaš na teveu, a ja već u horizontali. pita ona da jel imam ja križni šerafciger da joj se nešt na digitalnoj kameri zaglavilo pa da bi ona to popravila. a što ću s njom. pustim ju i odem po alat ne bi li joj dao taj prokleti šerafciger i dok sam se okrenuo i vratio u sobu eto nje već gole na krevetu. tak sam si i mislio. rastegla se prek kreveta, mrda guzom, liže bradavice... gledam ju i kroz glavu mi prolazi 'nul ajnhundert nojncih zehs zibn zehs zibn zehs zibn...'. rekoh joj da sam preumoran za bilo što, ali ne predaje se ona, prima veseljka u usta i čvalji ga bez milosti.
nakon što si je pripremila situaciju sama sjeda na njega. ona voli brzo. e baš ću ju sad zajebat. sad ću se ja probat rastezat i odugovlačit čim više. palim teletekst. vidi iznenađenja! htv promijenio teletekst. istog trena sam zbacio malu sa sebe i predano se posvetio promatranju novog dizajna. i brojeve stranica su promijenili. super. već dugo me nešto nije toliko razveselilo koliko ova promjena.
'gade, ne možeš tako sa mnom, otići ću do milijana na osmi kat, on me voli! nije kao ti! on mi se uvijek u potpunosti posveti...'
'znam ja da ti redovito odlaziš i do njega samo ne kužim zašto se meni vraćaš ako te on voli?'
'ma što će mi ljubav, ne vjerujem više u to...'
'pa koji kurac onda meni stalno dolaziš na vrata, što ne ideš njemu?'
'kad ti imaš većeg...'
16.5. lijevo desno lijevo pa preko ceste
glad. zajebano. jeo sam jučer u nekom restorančiću na vrhu grada kad mi zvoni mobitel. pogledam. nepoznat broj. ne javljam se. ne prekidam večeru. stiže poruka. s istog broja. 'bok tajana je s indexa, dobila sam broj od melite, u kvartu sam ti, oćemo na pićence?' kakav ulet. bez srama. sit krećem kući, a veseljko vrišti u gaćama 'zovi jeeee, zovi jeeeee...' al ja nisam htio. pa nisam ja neki lak komad. ne dam se samo tako.
došao sam kući i otuširao se, upalio txt i učio ove nove stranice. niko nije bio tužniji tih trenutaka od mog veseljka. sve me je to toliko izmorilo da sam ubrzo zaspao. i usnio čudan san. sanjao sam da mi se ptica posrala na vrh glave. i kad je druga htjela tako sam se trznuo da sam opalio glavom u zid. i probudim se. 2 ujutro. grozota. ali to je sigurno neki znak. uzmem mobitel i nazovem tajanu. i tako smo do jutra pričali o jahanju, ramsteinu i gniježđenju prepelica. zaljubio sam se. prek telefona. sam tak. krasna jedna ženska. definitivno zaslužuje mušku pažnju.
i danas ja pošaljem njoj poruku kak sam sav nenaspavan, al se svejedno super osjećam zbog noćašnjeg razgovora, a ona će meni 'kojeg razgovora?' pa reko cijelu noć smo pričali i smijali se i bil nam je super. 'ja sam spavala, nisam ja pričala ni sa kim' pa pobogu s kim sam onda dijelio nježnosti cijelu noć? 'a moja mlađa seka ti uzme meni mob navečer pa igra igrice, sigurno si se s njom razgovarao, a niš mi nije rekla jutros, ubiću je...'
|
