KAD BI GITARA, OPET, ZASVIRALA TUŽNO
Moja pjesma u međunarodnoj zbirci "Tebi ljubavi za Valentinovo" Došla!
Hvala Zdravko Odorčić!
Kad bi gitara, opet, zasvirala tužno,
šapnula bi sjetno :“Ne treba to,
čak ni suza nije nešto sasvim nužno
i neće sve dobro finut na zlo.“
U kantunu leži violina stara,
njen jecaj tišine na prošlost me vraća,
te niježno je uzmem…nota progovara
„Naša je ljubav od vremena jača“
i raspleli se prsti, duša priča sama,
sjećanja se vrate samo na nas dvoje,
mi nismo bili „skitnica i dama“
već loši krojači sudbine svoje.
Odnio si buru mojih zagrljaja
dok ti ljubljah lice pahuljama suza,
ostala je nada da nam nema kraja,
ja ti bijah nota, a ti meni muza.
Sad gitara traži da se opet spoje,
vraćajuć' se željom jednom davnom ljetu,
zasvirati opet u našem duetu,
skladajući ljubav…samo za nas dvoje.
