The crow

Oduševila me ova ptičica koju sam neko večer pronašla na bespućima Interneta.
Pametna životinjica.
Znala sam odmah da ću je zalijepiti na blog, i potrudila sam se spremiti link da je poslije mogu pronaći. A da bih bila sigurna - poslala sam ga samoj sebi na mejl.
I toliko sam se smotala da mi nije palo na pamet da ga mogu odmah i na blogu spremiti :)))
Kakva kokoš

Kažem pametna životinjica, ali ona je zapravo izdresirana, i to onako kako se to najčešće radi - nagrađivanjem.
Pa se onda zapitam što je to pamet... sposobnost da uvijek reagiramo tako da bi bili nagrađeni (ili u nekim slučajevima - izbjegli kaznu, ako smo pametni)?
Moguće.
A može li se reći da smo onda svi (samo)izdresirani?
Moguće.
I štošta smo spremni učiniti za nagradu... pa i ono što nam se ne mili.

Filozofiram malo... ali to mi pada na pamet dok gledam macana, koji i dalje ne voli suhu hranu ali se jednako nastavlja zaletavati u gomilu mačaka samo kako bi ju njima oteo.
Takvo alfa dokazivanje je njegova nagrada.
Ja, pak, ne volim baš prženu hranu, ali obožavam gledati fritule kad se same, samcate preokreću u vrelom ulju, onako napuhane i lagane, pa sam ih i danas radila, a i još ću ... ovo je sad pravo vrijeme za njih.
I onda ih moram pojesti nekoliko, a kolikogod pazila da ne pretjeram, vjerojatno će mi poslije biti mučno :I
Ali to je cijena koju plaćam za nagradu.

Neki stariji macani naučili su da se nije pametno zaletavati na vruće fritule, pa ih samo gledaju... zapravo čekaju da ohlade.
Što ti je iskustvo. Tj. (samo)dresura.
Mislim da sam danas i mladog macana naučila da ih voli ohlađene.
Ma, zapravo ne vjerujem, ali uklapa mi se ovakvo pisanje u današnju filozofiju.