Moje pjesme, moji snovi

Kaže sestra da me sanjala noćas... i da sam joj, naravno, išla na živce.



Kao... bile smo na nekoj vodi, jezeru... Švicarska je mogla biti. i ona je imala nekakvo malo dijete na brizi. To dijete je u snu predstavljalo nekakvu njenu strašno veliku odgovornost. I onda joj, kaže, dolaze dvije žene u vezi nekakve ankete, pa je ona to dijete morala sklanjati od njih...
Sve je to bilo jako konfuzno... pa smo tako ponovno bile na vodi, jezeru, plaži... i ponovno i tu dolaze anketarke.
- Ma šta bi vi sad anketirale... - govori, pa dodaje - a tu si i ti koja uporno hoće iz vode nešto iščupati, nekakve mreže, nešto što je propalo. Ja ti stalno vičem da paziš, da ćeš pasti, i istovremeno pazim na dijete, al' ti baš navalila... I onda me, naravno, iznerviraš!



Kaže da je bilo i puno pasa i mačaka koji su uskakali kroz vrata i prozore, i ponavlja kako je sve bilo jako konfuzno...

Rolam se od smijeha i govorim joj da je ponovno (nije joj ovo prvi put) odsanjala naslovnicu bloga.
I kažem joj još da ću je sad ići zalijepiti.
Ona inače ne posjećuje blog. Davno sam joj rekla da tu nema ništa pametno za vidjeti, pa ju onda i ne zanima... al' ponekad tako pokupi vibracije vezane uz mene (kao nekakav moj backup) pa ga, hoćeš-nećeš, zaprati barem na ovaj način (kaj se to vama nikada ne događa? ;)).
- A je l' - veli - pa ajd, i reci im da paze što pričaju.