Dalje u revijalnom tonu

Dinje, patlidžani, tikvice i ine bundevice nikada nisu bile moja hrana. Moja mama ih je obožavala, ali moj organizam ih je sve redom odbacivao, ma koliko se ja trudila pronaći rješenje za njih.
No s vremenom sam shvatila da ih samo trebam ja sama pripremiti...
I tako mi je sada nekoliko jela s mladim tikvicama čak i prefino, a od onih nekih drugih uvijek skuham finu juhu... ili ispečem pitu - svaka dobra podloga za nju, s maslacem i puno začina, ne pristaje ni na kakvo odbijanje barem jednog komada, pa čak i više ponekad :O

Od dinja sam radila jako fini sladoled... i onda su ostali još samo patlidžani. S njima sam se najduže mučila. Ali kako Odustajanje nije ime kojim su mene u crkvi krstili, tako nije bilo druge nego iznova pokušavati. I onda sam prošle godine napravila ratatouille... i bila oduševljena. Oduševljenju je vjerojatno pripomoglo i to što što u startu baš i nisam imala pretjeranih očekivanja (čitaj - nikakvih), a poslije, kad se sve smirilo, i moj želudac i nepce, primijetila sam da ima još mjesta za neke popravke, baš u vezi patlidžana, pa sam se ovih dana ponovo naoštrila na njih.
I odlučila raditi parmigianuuuu...





I sad... ak' ja znam tko je to izjavio da je mediteranska kuhinja lagana...
Ovo je prava kalorijska bomba! A, bome, nije ni jeftino.
Samo mozzarelle sam tu stukla oko pola kilograma, i ne znam koliko parmezana.
Pet jaja je otišlo... mislim, jasno da sam ja odabrala hard verziju, onu s pohanjem, ma koliko mi se usput nametale one light, s patlidžanima s roštilja :))
Za uloženi novac sam lijepo mogla kupiti komadinu mesa, poklopiti ju i strpati u pećnicu... al' jok, ja sam kući dovukla pet velikih patlidžana i svaku krišku cijedila. sušila, gladila i posebno oblagala... pola dana sam potrošila samo na pohanje

Al' dobro je... bitno da smo i njega savladali :)