Dvostruki 'eto tako' post

Jer je to, eto... tako.
Kako drukčije.




__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________










Ponovno sam radila dvobojne kiflice. Trebali su doći nećaci pa sam se pripremila. Posjet je poslije otkazan, ali ja sam kiflice ipak ispekla.
Zašto V radiš to što radiš... eto tako :))
Eto tako je najbolji razlog za sve, di'š nać' bolji. Ali ajd sad vi pogodite moj stvarni razlog :D
A ovaj put su i kiflice bolje. Radila sam ih sa niskozemskim tamnim kakao prahom, pa su bolje i naoko (je l' vidite ovaj lijepi kontrast?), a i ukusnije su. Meni je ovaj kakao najdraži.
Kiflice su, kako sam već rekla, jako jednostavne, a posebn(ij)e su zbog toga što se svaka još vruća uranja u vrući sirup načinjen od: vode, šećera i puuno vanilije.
Takve su mekane i sočne pa ne staju u grlu ni kada ohlade :O

Ja sam ove dodatno još zašarala čokoladom... kad je bal, nek' je... je l'...
Razmišljala sam i o nekakvom čokoladnom punjenju, ali to ću možda neki drugi put. (Pre)fino je i ovako. Davno je bilo kad sam posljednje radila, pa sam malo čak i zaboravila.


























_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________



Nego, je l' možete vi vjerovati da ja skoro ništa nisam riješila u vezi mojih podnožnih mačaka? Ako sada nije još i gore... :I
Dakle, nova hrana koja je naručena, a brzo i stigla, još uvijek stoji u kutijama. U svakoj kutiji su druge kutije u najlonu, a u svakoj toj kutiji su još kutije u kojima se nalazi hrana u aluminijskim kutijicama... I je l' možete vi zamisliti da su beštije hranu kroz sve to namirisale i sad stalno nadiru k'o poplava i kruže oko tih kutija k'o hijene.
Riješiti ih se ne možeš.
Kakve su to njuške.
Tko zna što bi svom tom kartonu napravile samo da ih pustim...
I nije za čuditi se, kad samo vidim što rade svakom jelenku koji zaluta u dvorište. I ne vrijedi što ih ja odnosim na sigurno, one ih opet pronađu i igraju s njima nogomet po dvorištu.
I fućka im se baš što su to ugrožena bića :I