Zapričavanje

Jutros mi sestra prepričava svoj san - bila je u gradu (Os, ako se ne varam) i svašta joj se tamo izdogađalo, puno čudnih i besmislenih situacija tako da se, kaže, dobrano iznervirala, a onda su joj se, kaže, na kraju još neke dvije 'kokoške' ispriječile na putu, namjerno i bezobrazno, i nisu se htjele skloniti. Ona je, kaže, od tolikog bezobrazluka prvo stala u čudu, al' onda je onakva iznervirana napravila potez rukama kao da pliva, 'razgrnula' ih k'o Mojsije Crveno more, i prošla kroz njih.
- Je l' butterfly stilom? -pitam ja.
- E taj, taj - kaže ona.
- A da kakvim ćeš... - zaustim i htjedoh još nešto dodati, ali me ona prekine jer da to nije sve, da ima tu i mene...
- Aj - rekoh.
E da se, kaže, poslije našla na nekakvoj stanici i onda sam došla ja: jaakoo mlada i u automobilu, nekakvoj bijesnoj zvjerci, i počela vikati na nju... da je l' mora ona stalno raditi gluposti, da je l' me mora uvijek (o)sramotiti...
- Pa samo sam ih odgurnula... počnem, ali ti me ne slušaš nego si ljutito sjela u automobil i 'otperjala' - prepričava ona i dalje svoj san i to tonom kakvim se u njemu meni opravdavala, a onda ja dreknem - Kroasani!
- Što s njima?
- Ma, stavila sam ih u pećnicu i uključila samo na minut, dva da se tijesto podigne - vičem dok trčim ka kuhinji i kroasanima koji su po rubovima već malo potamnili. Zaključim da ništa od njih, al' srećom nisam sve odmah stavila u pećnicu, tako da mi ih je još pola ostalo.
Smije se sestra i pita je l' kuham karamel, aludirajući na njenu nedavno bačenu tavu zbog zagorenog karamela kada smo se jednako ovako zapričale.
- Jee, jee... gunđam i govorim da idem pronaći vic o zapričavanju, da sam joj ga već nekoliko puta htjela ispričati ali sam zaboravila neke dijelove.
I nije to bilo sve, još smo se svašta (iz)razgovarale, al' idem ja sad... da se ne zapričamo.