Englishman In New York
subota, 10.09.2022.
Čujem jučer ujutro uz otvoreni prozor glasove koji dopiru s ulice. Poprilično glasne - trebalo je nešto više vremena dok su se približili i postali razumljivi. Zapravo, naknadno sam shvatila da se radi o samo jednom glasu, druga osoba je uglavnom šutjela.
Ona koja je ponavljala - ...jesi me čuo, jesi me čuo?! Zabranit ću ti da ideš u igraonicu ako se budeš tako ponašao; nećeš ti tamo biti najgori!! Jesi me čuo...?!!- pretpostavim da je majka koja svom malodobnom sinu pruža poduku iz lijepog ponašanja. Dok sam je slušala, nisam mogla a da se ne zapitam - što je to predškolsko dijete moglo zgriješiti da ga toliko pili, i to ulicom... i to sigurno već petnaestak minuta. Toliko im, naime, treba da dođu od škole do moje kuće. A onda sam se još jednom morala zapitati - a što je to predškolsko dijete moglo toliko zgriješiti...
Hm... a onda slegnem ramenima. Možda ta poduka nije savršena, ali... možda je bolje ikad, nego nikad... išta nego ništa (?)... tko će znati :/
