Tako si mi govorimo

Govorim mu da moram kupiti nekakvu kosilicu, jer je onaj stari, mali trimer, na kojeg sam se taman bila privikla, i pronašla način na koji bih mogla vladati njime, tata uzeo u svoje ruke pa sad njime ne može više nitko vladati...
Za nekoliko dana šalje fotografiju drugog trimera, a onda i video na kojemu se vidi kako radi.

- Evo novi - govori - treba ga samo dovesti.

- Ti nisi normalan - kažem mu - mučila sam se i s onim malim, a ti mi sad pokazuješ grdosiju veću od mene, ako ne i težu!
Nisi normalan...

Sinoć šalje snimku, i priča:

- E, baš bih volio da sad ovdje da probaš ovo... - a onda me pita hoću li motor.

- Ha?!

- Evo ovaj - pa mi šalje fotografiju - u voznom je stanju.

- Ti nisi normalan... ja ti kažem da sam kupila ručnu kosilicu da me neka snažnija ne odnese, a ti imaš još luđi prijedlog. Imam bicikl... uostalom, znaš li da su vozači motora najbolji donatori organa...
Ti nisi normalan...

- Dobro, onda ide u dijelove.

- Ti nisi normalan...