Počela sam još jutros pisati post... i maloprije, kada sam se ponovno lijepo raspisala, ali i stala kako bih razmislila želim li sve to objaviti, navratila mi je pod prozor mala bebica.
Mališan me silno oraspoložio, tako da je prvi post odmah pao u drugi plan.
Na nekakav čudan način, prepuni suprotnosti, i moj prvi post i ovaj sada su i jako slični... no onaj prvi je ipak bio tek velika gomila riječi.

Oznake: igra bez granica