Nas dvoje u krevetu
ponedjeljak, 04.04.2022.
Jedan šmrkavac prebačen preko moje ruke, koji punog nosa tri dana ne jede ništa, osim nešto malo iz (one druge) moje ruke (mačja hrana i slične zvizdarije nikako ne dolaze u obzir)
I jedna koja razmišlja o eutanaziji.
Ne šmrkavčevoj.
***
Ovo je trebao biti post negdje ranije jutros... a onda se ona oko 11 h nekako iskobeljala ispod plahti jer je morala šmrkavcu dati ljekić, a onda ga pokušati ponovno nahraniti. Mačje zvizdarije i dalje ne dolaze u obzir, ali srećom je ona kupila ono meso za oca, a taj recept još nikada nije omanuo. Nije... sve do sada. Od recepta je ostao samo nezainteresirani pogled... i onda - hajde v. ponovno na koljena...
O eutanaziji ćemo sutra.
Možda.
