utorak, 16.05.2006.
zivot je lijep dok se kravis
ne znam
jel zbog dnevnog uloska ili zbog deodoranta
no danas se osjecam
svjeze ko rozica
...........................
prijatelj me otpratio na kolodvor.
snimila sam nekog malog kak gleda u mene putem.
cekam...
ulazim u bus i evo malog opet.
i opet me gleda.
ulazi nakon mene.
frajerski koraca gotovo praznim autobusom, pogleda me i pita jel slobodno.
...........................
mislim da sam u subotu za dlaku pobjegla depresiji.
za dlaku!
u petak sam bila nesto malo vani, al sam dugo poslije brijala po netu, tako da sam kasno zaspala.
u subotu oko 10 budi me mobitel nekim signalom, koji se ponovi s vremena na vrijeme (to moram iskljucit pod hitno!).
bio je to sms.
nakon tog smsa sam se rasplakala.
pa sam plakala neko vrijeme.
bila sam malo bijesna i jako tuzna.
uglavnom, savrsena kombinacija za rasplakat se - sto od muke, sto od jada, jel.
onda sam se (sebe, se) uvjerila da se glupo ponasam, buduci su to nezavisne varijable, pa sam nabrzaka popila kavu i ispusila nekoliko cigareta (da napravim rezervu nikotina jer jedno vrijeme necu pusiti) i jedan djoint.
a onda sam pocela.
s ormarima.
...........................
ormari, tj. njihovo pospremanje, imaju posebno mjesto na mojoj ljestvici kucnih poslova, koje volim (odmah uz kuhanje i rad na racunalu).
a prekjucer sam ih preslozila naprosto bravurozno.
...........................
izvadila sam sve van.
sve.
van.
oprala sam ormar iznutra i izvana i odozgora i sa strane (odozdola ne ide jer nema mjesta za krpu).
i pobacala sam sve kaj sam zadnjih puta ostavljala za da se nadje i za po doma , uz napomenu da za po doma su ponekad stvarno conjki.
slozila sam kosulje, veste, one gornje dijelove trenirki, al od kojih nemas donji, odijela i suknje - svaki komad na svoju vjesalicu. kakva divota. dok nisam pobacala stvari koje sam evo bas sad maloprije pobacala, taj ormar mi je bio najgora katastrofa. nikad nista u njemu ne bih nasla.
a onda bi ispalo da je ipak sve unutra.
sad sam skuzila neke stvari na koje sam uopce zaboravila jer mi nisu dugo bile u vidokrugu.
i sva sam odusevljena svojom odjecom.
sve je slozeno.
veste kojima je prosla sezona, pulovercici, salovi, kape, rukavice ... na najgornjim policama.
dolje traperice i remenje, iznad njih stvari za po doma (trenirke, majice u kojima mi cice izgledaju premalo, sportski grudnjak, hipi suknja moja obozavana, suknja od samta - uzasno lose skrojena. to fakat nisam morala kupit. nju sam imala na dateu s jednim blogerom. i ona mamina. od trapera. koju mogu cak obuc, al ne mogu sjest jer mi se rastvori ciferslus.)
i moja haljina iz praga. da. to je neka sjajna haljina, ali tata kaze da nek to nosim samo po noci ili na moru, jer to nose narkomani. zato sto je crna valjda. kad se udebljam jos malo (tamo negdje oko 40e mozda), ta ce mi haljina stajati fantasticno.
ili kad budem trudna.
ovako mi ne stoji bas.
presitna sam za nju.
a ona je crna.
i duga do poda skoro (meni, ne vama!).
i predugacki su mi rukavi...
na toj su polici i majice samog direktora svemira.
one koje mi je dao.
lani je kupio u nekom od trgovackih centara nekoliko naoko identicnih majica.
no ispalo je da su dvije plave, pa mi ih je dao jer mu se ne svidjaju.
ja ih obozavam.
i ona siva od lani.
od mora.
opet sam bila dobila alergiju na sunce.
a kako ja nisam ponijela nikakvu majicu za po doma jer sam ionako ili u badicu ili golija (barem dok smo doma) dao mi je jednu svoju.
bila mi je dovoljno velika da sam samo trebala jos jedan rucnik prebaciti preko nogu od koljena na nize i sunce mi nista nije moglo.
ostale police sadrze inovaciju u slaganju ormara.
majice.
lagane one vestice u cosku.
njih i ne nosim puno.
majice obicne u sredini.
iza njih majice neobicne.
isto to ispod, samo s onima kratkih rukava.
carape.
u kutijama su one najlonske carapice za na finu cipelu u svim bojama.
pokraj toga je kutija u kojoj se nalazi vreca u kojoj se nalaze strample. najlonke.
a pokraj te je kutija s debelima carapama.
naprijed je kutija s tankim carapama.
u istom redu su gace obicne, gace neobicne i tange, svake na svojoj hrpici, naravno.
grudnjaci su u ormaru na suprotnom zidu.
sve sam ih oprala.
grudnjake, mislim.
isto prekjucer kad sam zabrijala na to spremanje ormara.
sve do jednog sam oprala.
vec tri dana ne nosim grudnjak (ok, danas ga nisam obukla jer imam potkosulju, majicu s kratkim rukavima, laku neku vesticu i jaknu - to za van, mislim, za po doma ionak ne nosim grudnjak jer su mi cice male i fakat mi ne smetaju;a i ne vise ni malo, pa mi nije bad), btw.
sad pocivaju u gomili slozenoj tako da su tamni dolje, a svijetli gore. na posebnoj hrpi je zuti. jer ga volim. cak vise od onog od kojeg mi cice izgledaju sjajno (taj je grudnjak od mene zeljela posuditi jedna cura rjecima posudis mi cice? i taj sam grudnjak ja nosila, kad smo ono pojeli neke polovicice bombona na moru predlani, i kad sam se nekako satima ljubila s nekim frajerom s cvorugom na glavi, i on mi je rekao da imam najvece male cice koje je on ikada vidio).
strasno je smijesno kak frajeri okidaju na cice.
moze bit kakva god, al ak je cica dobra, sve je ok.
tak se moj frend pali kao na cice i onda zabrije s nekom debeljucom, koja nema cice (nije li najgora stvar za ego kad moras zivjeti u tijelu koje je debelo i jos nema ni cice?)... 'e, a ima tak lepe oci...', tocno to je rekao poslije.
donijela mi je seka onaj holidej skin losion za tijelo.
ja ustvari mrzim te losione za tijelo.
ja se njima mazem samo kad sam na moru.
cesto sam znala izmislit frendicama da se ja mazem po tijelu, kad bi one o tom pricale, jer ne bih voljela da mi pricaju kak to nije dobro ni slicne stvari, buduci ja stvarno nemam problema s kozom, a radim sve kaj kao nije dobro (ne umivam se danima, kad se nasminkam - jako jako rijetko uopce moguce - vjerojatnost da necu skinuti sminku prije spavanja ...- u drustvu, ako spavam kod neke frendice, budem, ali cisti zato kaj mi je pokazala di stoje vatice i losion za skidanje sminke, i krema za noc, i za ruke, i konac za zube, i ... i onda nekak probam malo kremice za ruke, malo kremice za lice... ako mi se da, naravno. najcesce smo pijane pa se pozurimo spat.... je astronomske visine dosegla upravo sada....).
fora je da se ti s tim namazes i onda ti koza potamni jer ima cestice tvari za samotamnjenje, ali u maloj kolicini, tako da ucinak nije drastican. niti pece (nikad necu zaboraviti kad smo isto predlani bili kod frenda ljeti dok su mu starci bili na moru. ja sam bila u solariju. neki drugi ili treci put.
i sjedim ja kod njega na kaucu i nesto me svrbi guzica.
odem na wc, skinem hlace, a kad ono ona bljesi ruzicastim sjajem.
izgleda ko da bridi.
istina, nimalo joj ne pomazu ove tesne lace. oprane. neispeglane.)
holidej skin ne boli nimalo.
malo me nervira kaj si ne mogu ledja namazat.
kak to rade cure same?
mislim, ponekad nema direktora ni mame, a tati brijem da bi bilo neugodno, pa mu to i ne predlazem.
i kak da si to onda napravim sama?
a zelim cijela ledja namazat.
mislim da ne mogu dohvatiti neki dio iako si mogu dohvatiti prstima prste kad desnu ruku savijem u laktu i polozim je izmedju lopatica, a lijevu prebacim sa straznje strane tijela i pozelim uhvatiti prste koji su polozeni izmedju lopatica.
no, nije mi to lako.
pa ukoliko znate neki drugi nacin mazanja tijela losionom, recite hrabro. nitko vas nece popljuvat.
trebao bi postojati neki mali valjak.
ko onaj za krecenje, ali mali.
i onda ga tufnes u losion i razvaljas po ledjima.
kaj ne?
osim ciscenja ormara, malo sam se brinula i o sebi.
nalakirala sam nokte.
redcurrant jelly se zove boja laka a mozda je to mejblin, kojeg je, sjecam se, linadora pohvalila na svom bjuti blogu.
i strasno su mi seksi sada stopala.
svu onu ruznu kozu sam maknula.
potisnula sam onu kozicu na noktima.
ova boja je sjajna.
nosim japanke vec nekoliko dana.
volim ta gola stopala.
vidjela sam na naslovnici da se reklamira blog nekog
feetfetishista (ili je footfetishist?) pa sam virnula.
procitala sam onu pricu i pozeljela istog trena da mi direktor tako lize stopala.
nikad ne bih sebe svrstala ni u koju ekstremnu skupinu, jer sam jednostavno previse ravnodusna za takve stvari, no pale me stopala.
muska gola stopala.
onaj prekrasan mali s kojim sam se ljubila ono jednom na svoj rodjendan... imao je japanke na nogama jucer.
'kakve japanke?', pita me frend.
uopce ne znam kakve su bile.
imao je gola stopala.
i tako je lijep.
vise me ne gleda kak me prije gledao.
steta.
...........................
izasla sam van, zapalili smo pljugu, popila sam i pivo mozda... a, ne. ja sam vozila. onda me strah. ko tetka sam neka.
nikak mi ne ide voznja kad se nauzimo lakih droga.
a vec oko ponoci sam spavala, vjerujem.
nista ne oplemenjuje duh kao fizicki rad, samo je tuzno sto neki moraju fizicki raditi do penzije.
depresija je povukla svoje pipce.
vec mi je opsjela neke centre u mozgu bila.
kao onaj za cmoljenje.
no, sjebala sam ju.
nece mene neki badovi sad lupat.
pa proljece je napokon doslo.
jos da pocnu veceri bit toplije (ja jos uvijek ne idem van bez jakne. i to s kapuljacom, ako nemamo neki auto. a cesto i unatoc njemu.) i da dobijem onaj posao sad ovih dana...
...........................
znam tocno kakvi frajeri me pale!
postoji ta jedna stvar zajednicka velikoj vecini mojih frajera
utorak, 02.05.2006.
pitanje...
nije li protiv svake logike da ja, prije razgovora za posao, a nakon 6 godina studiranja, moram najprije na testovima pokazati da sam 'normalna', sto god normalno znacilo?
...........................
... na koje ne znam odgovor:
sto znaci 'piove', sto jovanotti pjeva u onoj pjesmi istog naziva?
hvala :)
