utorak, 12.07.2005.

direktor & amy


direktor je lose.
i jako je nervozan.
ja nemam nista s tim.
na srecu.
ali svejedno me boli.
iz dva razloga:
1)dovoljno je samo da njemu nije nesto ok i ja sam zbog toga tuzna,
2)malo je otrovan i prema meni, buduci je jako nervozan
zao mu je sto je takav.
i ja to sve razumijem.
ali svejedno se rascmoljim kad je otrovan.

najgore od svega je sto njegove muke nece prestati.
sad se pojavio uzrok istih, a taj ce biti prisutan jos dugo.
a on nije osoba koja bi se prilagodila samo zato kaj nema nis drugo.
pa se malo plasim da ce sad jako dugo biti u komi.
dok ne pukne.
a onda ce biti ili bolje ili jos gore.

strasno sam ozbiljnih namjera kad je on u pitanju.
vidim se kako stvaram dom s njime i zaposljavam se kod njega.
i jos svasta, ovisno o raspolozenju.
kad vam kazem da je on prvi muskarac s kojim ja mogu zamisliti citav svoj zivot, ako zelim, onda znate o cemu se ovdje radi.
a svemu tome doci ce vrijeme jako skoro.

trenutno mi uzasno nedostaje.
nadam se da cu ga vidjeti ovih dana.
a mozda i necu jos desetak.
ubijaju me jebeni kilometri.




20:53 | sad ti! (17) | ..ili poslije.. | linkaj na ovaj fantastican post

<< Arhiva >>