subota, 09.07.2005.
dernek
...kak bi marisi rekla.
ali ako se u petak navecer vratis izvana u ponoc (ko jebena pepeljuga), a normalan svijet tad izlazi, onda se to ne moze zvati dernekom.
nikad ne znam kaj bih napisala kao naslov, pa eto...
popila sam dve male pive, dva pelina i popusila jednu pljugu.
vrti mi se u glavi.
nisam uzasno dugo apsolutno nis popila i mislim da sam polupijana, ako ne i vise od toga.
pokusala sam procitat zadnji post rozog slona, ali nis pod milim bogom ne kuzim.
kaze ona da je malo nepovezan, ali moj iq dovoljno je visoko da mi takve stvari ne smetaju.
inace.
...........................
ovog:
vise nema.
...........................
direktor se vratio iz planina.
pokisao zbog jutrosnjeg proloma oblaka.
sad bih da me grli.
i ljubi.
i miluje.
ali milovat cu se morat sama.
...........................
sutra cu se fizicki baviti necime.
nije to sport.
kak se uopce definira kaj je sport?
zahtijeva mnogo vise fizicke aktivnosti od saha, pa ako je sah sport, onda je i ovo...
uglavnom, ako pogodite kaj cu radit, dobit cete nagradu.
dbil zna kakvu. ;)
...........................
dakle, osjecam se ko pepeljuga.
ostala mi je zvoniti ta recenica pa sam je odlucila upotrijebiti ponovno u kakvom god kontekstu.
divan je ovaj blog, koji mi dopusta takvu slobodu.
i kaj nema nekog da me ocjenjuje sad.
inace bih pisala fantasticno streberski da bih dobila peticu.
jer nize ocjene si ne zelim.
odlikasica.
i pepeljuga.
s lijepim malim stopalima.
...........................
o cemu se u sustini ovdje radi?
ne, to je retoricko pitanje.
o nejebici?
vrlo vjerojatno.
napaljena sam ... ne znam usporediti taj feeling.
samo sam jako napaljena.
mislim na njega.
na njegov glas koji me moze uzbuditi.
na njegove prste koji mi rade divne stvari.
na njegov dah na mojoj kozi.
na njegove usne koje mi diraju tijelo.
na njegov jezik koji bude na vrlo cudnim mjestima.
na njegovu kitu... da.
jebes ga.
daleko je.
uh...
zelim zaspati pokraj njega svaku noc.
a ne samo ponekad.
...........................
update:
prije cca dvije godine, jedan me frajer zaprosio.
ili, bolje reci, skoro zaprosio.
nije kleknuo ni nesto slicno.
niti je izvadio prsten.
ali kad je skuzio da meni tak nekaj ne pada na pamet... zato sam rekla 'skoro'.
uglavnom, on vec dulje vrijeme ima djevojku koju bi ozenio odmah sada da ja ne postojim.
zvucim ko neka umisljena kravetina, ali stvarno je tak, da ga jebes.
javio se veseras:
'si u guzvi?'
'nisam.', odgovorih
'mogli bi na pice ak' ne zgibas na more uskoro.'
tu sad ja objasnjavam da na more idem u kolovozu, s frajerom i da mozda pice ne bi bila bas jako dobra ideja...
(naime, 'pice' u nasem je slucaju znacilo seks. uvijek.)
'ja sam dobar decko, a ti si super cura i mislim da je pice bas idealna ideja. bezveze mi je da ne znam kako si...', kaze on na to.
tu sam se slozila.
rekoh mu da se javi sljedeci tjedan, kada necu biti zauzeta previse.
drag mi je on.
on je frajer kojeg bi moji roditelji obozavali. (za razliku od direktora, kojeg cu morati upoznati s njima prije nego odemo na ljetovanje i sad mi je vec malo to koma..)
pametan, simpatican, duhovit, iz fine familije, s obiteljskim poslom u struci nam...
ali ima nekaj kaj je meni u cijeloj prici falilo.
odusevljavalo me kako mi otvara vrata i pridrzava kaput i primice stolac.
nekaj je smetalo.
pasalo mi je kad me gledao kao da sam najljepsa na svijetu.
ali nekaj je falilo.
ja sam njega dozivljavala kao najboljeg samo kad bih ga gledala kroz prizmu koju sam mislila da nose moji roditelji.
jednostavno nisam osjecala.
i jedno sam se vrijeme osjecala krivom sto ne osjecam.
(i ne samo s njime...)
ali nisam osjecala.
i gotovo.
ne mozes silovati srce, netko mi je rekao.
bolje srociti se jednostavno neda.
i tak cemo se naci na picu sljedeci tjedan.
bas me zanima kak ce to izgledati.
ne znam kako se nije uspio otkaciti taj tip od mene.
zaista ne znam.
jedino je seks bio ok u cijeloj prici.
premda uvijek moze bolje.
a to ne moze biti ralzog tolikom interesu.
