Uvau.. Euforičan naslov! Ovaj da, odkud da počnem? Ajmo od petka...
Izađoh van s curama (ili ti kujama) i tako, nabacile neku spiku.. niš posebno, al za mene pogubno... al sve je bila zajebancija (nadam se).
I pred kraj, kad smo išle domenka prek piste _________ osoba unknown tamo s ekipom... Nije baš da sam htjela da mi pokvari tako lijep dan... Al uostalom zaboli me, produžili smo svojim putem far away from te osobe.
Zatim subota... Uf ZAKON... Otiđoh frendici i hop cup, mi van.. Nać se sa hm... Mojim frendom?? Neznam kako bi ga nazvala.. Never mind. I dođemo mi kod njega i ekipe (ako ekipom smatrate 4 ljuda).. Ok, kad vidiš nekog nakon 8 godina valjda si sretan.. Nekog ko ti je bio u vrtiću jedan od najboljih frendova.. (da da, ak čitaš ovo, nadam se da si to znao) I onak mi tam stojimo a ja jednostavno neznam koji kurac da kažem... Nemrem nać riječi... Trema maybe.. Al dobro, progovorili smo.. (hvala Sara) Lik se nije promjenio uopće... Mogla bi ga na cesti skužit i nakon 8 godina bez pol frke... Joj joj... Poslje su oni morali na neki tulum ak sam shvatila, a ja i Sara skoknule do grada neć se s Lenom... U gradu smo bauljale uokolo... Eto..
Nedjelja. Woo hoo! Sa Petrom i Helenom u kino. Gledale smo Unedrworld 2... Super super super... Nisam gledala prvi dio i trebalo mi je neko vrijeme da skužim o čem se radi, al skužila sam. Film je prejeben.... A Scoot Speedman....... Ah... nemam teksta pa bum stavila sličicu.... Bye
|