...too late to find the way....

Joj joj... danas mi je sve bilo u crnom... And I like it! Bila sam baš happy. Malo sim, malo tam i onda na trening di mi je frendica rekla da je bila prva na natjecanju.. Joj kak sam bila sretna radi nje.. Cura je totalno izgubila nadu kad su ju izbacili iz kombinacije, a sad je evo na figurama bila prva...

Nego, ovaj post nebi bio moj post da ja opet ne počnem filozofirat.. Već znam, kad trebam neš izkomentirat, razjasnit i filozofirat.. Blog je tu! Pa evo, danas sam razmišljala o oprostu... Volim opraštat ljudima, neznam, kad neko napravi neki zajeb i onda mi se ispriča i ja mu oprostim, ja sam sretna.... Jednostavno, jedan problem manje... Ne volim kad ljudi znaju da su krivi, a iz principa se neće ispričat. Ja sam lav po horoskopu i dost sam tvrdoglava. Neću se ispričat ako sam uvjerena da nisam kriva, al ak je to jedini izlaz i ak će mi bit lakše, ispričam se i očekujem da mi to bude oprošteno.



Oprost je dići ruke od nade da se prošlost može promjeniti.

Je li on to uistinu? Jedna cura mi je bila naj frendica 6 godina. Često mi je lagala, izmišljavala stvari, sakrivala neke stvari od mene, ali ja sam nekako bila ovisna o njoj. Šta god bi ona rekla, ja sam slušala. Ko njezin psić. I svaki put bi joj oprostila. Ona bi uvijek govorila, promjenit ću se ja vidjet ćeš.. Mislite da se promjenila? Nije... Nikad. Dan danas je ista ako ne i gora. Nakon šestog razreda shvatila sam da ne želim takvu osobu za naj frendicu i da ona nema vrline koje ja cijenim kod ljudi. Tek tada u moj su život ušli pravi prijatelji koje sad obožavam i nemrem si zamislit život bez njih..Prvo je to bila Nastasia, zatim Ema, a evo ove godine još mnogi drugi.. (pozdrav Lada, Helena, Petra...) I tada sam shvatila da se ljudi ne mijenjaju. Bila je to moja teorija i imala sam jake argumente. No onda se, ove godine desilo nešto i moja teorija se promjenila. Jedan čovjek je posto sve osim onog šta je nekad bio. Sve što sam mislila o njemu nestalo je. Sve vrline i sva osobnost. Kao da je postao nova osoba. Povrijedilo me, ali to više nije bila moja briga. Moja teorija o mjenjanju sada glasi : Čovjek se može promijeniti, ali samo ako se dogodi nešto što ga pogodi dovoljno jako, a on nema dovoljno jak karakter da se suoči sa stvarnosti. Možda sam u krivu i ne kažem da se moja teorija kroz godine neće mijenjati, ali uostalom tko zna....A nada... Nada u mom srcu i životu više ne postoji.. Nema je... Kaj će mi?