My whole world's turned amphetamine blue'

22.04.2006., subota

mi smo đubrad

Kronično neispavana sidin u knjižnici, još smrdin po svin sranjima i fensi ljudima od jučer i pokušavan napisati nekakav post. Ili možda bolje reći, samo se oću pofaliti...

o da mi smo bili u Splitu...
jučer...
na ĐUBRIVU!

Bili smo ja, mala Tam Tam, Mime naša, Ares i Animaniac.

Buson do Splita, povratna karta - sitnica. Niš veliki troškovi, pogotovo kad mame i tate financiraju. Hrana je bila problem. Ipak nam triba puno snage za ovakav pothvat.
Kocka.. ah što reći... puno fkpova... mislin... predobar prostor...

Koncert po mom sudu je bija odličan, iako san se većinu vrimena morala boriti da ostanen živa. To van je tako kad oćete biti fensi i onda se gurate u prve redove. I onda van se zabije ona ograda u drob i skoro izbacite sve šta ste zadnja tri dana stavili u sebe. I puno gadnih metalaca oko vas uopće ne jebe šta ste vi krhka djevojčica i gura vas laktovima.
Ali ne! Bila bi uvreda za moju majku da se nisam uspila izboriti za mjesto u prvom redu. Ispalo bi da me ne hrani dobro (šta fala bogu nema veze s istinon).
I moram spomeniti da svi ti metalci imaju dugu kosu kojon vole mahati okolo. I onda se njihove dlake nalaze svud na vama.. na licu, rukama, prsima...

Al bilo je jebeno... Bacih se i ja koji put sa stejđđa, tek tako da izazivom malo sudbinu i osjetim strah za svoj mali život. Fala onom čoviku šta je spasija moju malu šesnu glavicu da ne padne pod staršne marte fensi ljudi.

Najveća bi zahvala išla Gogiju šta je pazija na svih nas, šta je apstinira da bi moga paziti na nas! I još se čovik, po njegovin ričima uspija zaboraviti. Đizs, svaka mu čast.

- 08:21 - Komentiši (9) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

13.04.2006., četvrtak

the post

******************
Fabrička Greška - Six Pack

Kiše padaju, evo već stoti dan
Smišljam oblake kako da oteram
Prizivam vračeve drevnih plemena
da zajedno sa njima otpevam
molitvu za sunce, makar neonsko
Samo se bojim da ne pokleknem
i promuknem,
Na ivici sam snage
Hvala na višku inspricaije
U mom gradu je glupo voziti skejt
Ja sam fabrička greška generacije
Dovoljno pametan, šteta previše slep
"Moji su drugovi biseri rasuti"
zauvek...
Sanjam talase obalskih mirisa
i parče neba gde gde je mesec uvek pun
mesto na kome više neću biti usamljen
Nikad niko neće moći da oduzme
Stvarno se bojim da se neko ne usudi
i pokuša da me probudi
Da dirne prljavom rukom
u jedino što je ostalo
Pucaću u grudi!

*trenutno na repeatu*

******************

*kako kuuuul slika*

******************
I tako Majka, braća i ja krenusmo do metropole.
Jbg. Sto puta stani na autoputi da ovi pišaju. Nebi najgore ženske. I uvik in se u različito vrime piša.

I napokon se dokopaj Zagreba i onda ti mater uvali kartu u ruke (a ti si apsolutno izgubljen/a u vrimenu i prostoru) i kaže: ''Zoološki vrt''. I onda kaže: ''Dovedi me bez greške i dobiješ popodne šta oćeš.''

Nakon prvotnog prkosnog ''Lipo san ti rekla da meni ništa ne triba i da u nikakve zoološke ne ulazin'', počen razmišljati o onomoe ''dobiješ šta oćeš'' i tako ja jednim dijelom mozga pravin razne kombinacije (marte, rancid majca, cede i ostale super kul stvari), drugim budno pratin kartu i dajen upute. I sve divno, krasno i kažen ja njoj ovin ričima ''ovo je to skretanje'' i ona nastavi dalje. Jer joj nisan rekla ''skreni tu''.

I sad ti ostani normalan.

I tako se JA izjeben po nekin livin ulicama Zagreba, JA doveden Veliku Majku i dva brata do Zoološkog.
I naravno prvoden naredne 3 ure u zoološkom.

I posli ko debil u šporkin bratovin gaćama od trenerke trčin po Zagrebu za njima dok oni traže ''memori karticu za plejstejšn''.

Ou Grejt Mi.

I ja dobijen napadaj cmizdrenja kad mi ''gej je okej'' debil u super-kul-dučanu kaže da nema Rancid majce.

I kupin nove starke. Ko zna koji par po redu, ovaj put super-kul zelena boja.

Razlog: nepoznat.

*stanka za vece*

Dakle, di san stala?
Aha, starke. Ja ih vidin, Majka kaže uzmi. A vi ko ne biste uzeli, jeli??
Vrag van svima sriću odnija. Pu na vas.
Je, je sve san lipo obrazložila o starkama, prikazala ih ko ''najveće zlo kapitalističkog svijeta''.
...ali in ne mogu odoliti...
Ko kad van stoji otvorena Milka na stolu.

*ovo nije opravdanje za vas, već za mene samu*

******************
*daaaaj, ovaj post je preekuuuul*
ili prevedeno... kakkko se ja volin priseravati...

- 19:50 - Komentiši (16) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

11.04.2006., utorak

bez naslova po prvi put*

Grlo mi je ranjeno. Krvavo.
Šta volin ovakve patetične rečenice. Poluistinite.
Šta volin pisati ovakve postove.
Iritantne prije svega.
Jebiga.

Greben se noktima. Sve dok mi cijela koža ne pocrveni.
Ne obazirite se. Samo seren bezveze.
Faza.
Ona.
Jebe me se.
Privlačin pažnju i radin problem di nema problema.

Možda ga i ima.
Nema veze.

Glupe predrasude.
Bliskih ljudi.
Kad ne znaju.

Hau šud aj rikavr ven aj dont andrstend maj disiz??

Sad već previše izazivan.

Ou fak.

Kako me nije briga.

Ou maj gad.

- 19:22 - Komentiši (5) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

04.04.2006., utorak

IRITIRA ME LJUDSKA GLUPOST

ahhh.
Previše me ljudi molilo da napišen novi post, a kako san ja ipak nedi u dubini duše dobro biće, odlučih se smilovati.
Ne valja ovo bez mene, priznajte.

Razlog šta nisan pisala leži u tome, osin šta ne mogu normalnu rečenicu sklopiti, šta san tila da napokon počnen pisati postove kako bog naš dragi zapovida, zanimljive i duge.

Ali eto, kad neće, neće.

Naslov ne odaje temu o kojoj ću pisati. Iz jednostavnog razloga šta nema teme. Ja samo izražavan svoje trenutno stanje. Prekomplicirano da bi van objašnjavala.

AAaaaaAAAaAAAaAAaaAAA slinin.

Zanemarite.

Inače san u knjižnici. Nužda. Šta ćete. Neman sat. Neman interneta doma (brat kriv). Moran knjigu vratiti. Miljun drugih isprika. Inače o knjižnici apsolutno dijelin Jesenjinovo mišljenje. Knjižnica. Mogli su knjige kupit umisto ovih debilnih kompjutera koji su tliko spori da cile nokte izgrizen dok mi stranicu otvori.