Marketing
mi smo đubrad
Kronično neispavana sidin u knjižnici, još smrdin po svin sranjima i fensi ljudima od jučer i pokušavan napisati nekakav post. Ili možda bolje reći, samo se oću pofaliti...
o da mi smo bili u Splitu...
jučer...
na ĐUBRIVU!
Bili smo ja, mala Tam Tam, Mime naša, Ares i Animaniac.
Buson do Splita, povratna karta - sitnica. Niš veliki troškovi, pogotovo kad mame i tate financiraju. Hrana je bila problem. Ipak nam triba puno snage za ovakav pothvat.
Kocka.. ah što reći... puno fkpova... mislin... predobar prostor...
Koncert po mom sudu je bija odličan, iako san se većinu vrimena morala boriti da ostanen živa. To van je tako kad oćete biti fensi i onda se gurate u prve redove. I onda van se zabije ona ograda u drob i skoro izbacite sve šta ste zadnja tri dana stavili u sebe. I puno gadnih metalaca oko vas uopće ne jebe šta ste vi krhka djevojčica i gura vas laktovima.
Ali ne! Bila bi uvreda za moju majku da se nisam uspila izboriti za mjesto u prvom redu. Ispalo bi da me ne hrani dobro (šta fala bogu nema veze s istinon).
I moram spomeniti da svi ti metalci imaju dugu kosu kojon vole mahati okolo. I onda se njihove dlake nalaze svud na vama.. na licu, rukama, prsima...
Al bilo je jebeno... Bacih se i ja koji put sa stejđđa, tek tako da izazivom malo sudbinu i osjetim strah za svoj mali život. Fala onom čoviku šta je spasija moju malu šesnu glavicu da ne padne pod staršne marte fensi ljudi.
Najveća bi zahvala išla Gogiju šta je pazija na svih nas, šta je apstinira da bi moga paziti na nas! I još se čovik, po njegovin ričima uspija zaboraviti. Đizs, svaka mu čast.
Post je objavljen 22.04.2006. u 08:21 sati.