Ne volin mainstream. Tražin putove drugačije od 'normalnih'. Volin naziv alternativa – općenit je. Ne volin etiketiranje – ograničava. Sad većinom slušan pank, ali san otvorena za (skoro) sve opcije Slušan puno drugih bendova. I kako bi se ja sad tribala oblačit? Iman karirane hlače iz kojih ne izlazin. I ne, nisan ih kupila, našla san ih u kući. Volin staru, rasparanu i iznošenu robu. Znači, izgledan ko najobičniji klošar. Šta za sebon povlači masu predrasuda: nesređena obitelj, neman novaca, stalno se povlačin po gradu. Moja obitelj nije idilična, ali koja je? Iman dovoljno novaca. Neman kuću s bazenon, ali jebiga, život je težak. I ne povlačin se stalno po gradu. Puno ljudi – 'rokera' bi bili reperi da je to sad u modi. Ali je sad u modi biti 'alternativac'. Sad svaka budala ima starke/marte, dugu kosu i svira gitaru. Jebenti. Ja nosin starke. Nosin i marte. Ja sviruckan gitaru. Jedina stvar koja me izvači je da to radin malo dulje od prosječnog debila mojih godina. Di su ona vrimena kada su te stvari nešto značile?? Sad me posjetilo. Jedna moja 'kul' prijateljica dobila je poruku od druge 'kul' cure o trećoj 'kul' curi koja je glasila ovako: 'Cura je puknuće teško – nosi starke. hehe'. Znači, po tome sad prosuđujemo ljude. Ja osobno više poštujen repera koji je reper jer tako osjeća, više poštujen najveću šminkericu od wannabe 'rokera'. Ne družin se s puno ljudi, ali oni s kojima se držin mi jako puno znače. I svi su drukčiji, svi su nekako na svoju ruku. Uvik iman s nekin izaći, zapiti se, napravit glupost ako oću ili opet otići u knjižnicu i na dugu kavu o globalnim problemima/politici/životnin uvjerenjima.. I svi smo jako različiti, ali valjda upravo to privlači. I primjetila san da mi u većin društvima muški više odgovaraju. O čemu će 10 ženskih pričati? Roba, šminka, muški,roba, šminka, muški, roba, šminka, muški, roba, roba, roba.... Muški imaju puno bolji ukus šta se tiče muzike, ili ako ništa drugo, bar se s njima uvik možeš zajebavati. Ženske seuvride. Mora da san sad zvučala ko najveće šovinističko govno, ali takvi su tipični primjerci.. I kmh.. nikad o sebi nisan razmišljala ko o 'ženskoj'. Po čemu se ja razlikujen od svog brata? On može pišati stojećki, a ja san nakon niza pokušaja shvatila da meni to ipak nije moguće. I to je sve. Jebiga, stručnjak san za skreniti s teme. Postoji jedna stvar zbog koje san ponosna na sebe. Sad napokon mogu reći: 'jebe me se šta drugi misle o meni'. Naravno da me briga šta misle moji najbliži, ali me čisto boli kurac šta misle oni koji me dobro ne znaju. Sićan se ko da san još jučer razbijala svoju malu debilnu pubertetsku glavu mislima tipa kakav san dojam ostavila. Sad je to samo uspomena na neko ne tako lipo razdoblje. Postoji jedna stvar koja me živcira (e, da je samo jedna). Ljudi koji kažu da sebe ne vole ili da se čak mrze.Drčina glupa bijedna razmažena. Volite vi sebe više nego ikoga i išta drugo. Imate previše vrimena i ne znate šta će te od sebe pa se zaokupljate navodnim manama i vlastitoj bezvrijednosti. Da ne spominjen 'osjećaj da si poseban zbog boli koje nosiš'. Misliš da si bezvrijedan? Svaka ti je druga da bi se najrađe ubija? Pa ubij se jebenti boga pasa mater koji mi kurac kisik uzimaš? Ima jedna također strašna stvar koja ide s ovin gori. Znate kad van je neko drag i trudite se oko njega/nje. Zovete ga/ju na kavu, vanka, povjeravate određene stvari i onda van ista ta osoba kaže da... nema prijatelja! A koji kurac ja radin pokraj tebe?!? Ako van nešto smeta, trgnite se, prominite. Je, je, lako je meni reći ali ništa ne ide samo od sebe. Ova nacija je poćenito lina, ne zna se izboriti za svoja prava i očekuje da joj sve bude servirano. A šta se tiče bilokakvih ideja o revoluciji, kopipejstat ću van komentar s jednog bloga: Cilo društvo je općenito postalo sprdnja. Svi imaju vrimena za gledati sranja tipa Big Brother, a niko za društveni rad kojim bi pomogli drugin ljudima. Nikakve revolucije društva ne vride dok ljudi ne naprave revoluciju sebe ko osobe. Jesan li spomenila da često skrenen s teme? Aj, sve je tu nedi. Pozdrav Daughter Jane |