|
Cjenjeno pučansto, pošto san se istrošila (koji izraz) u prošlom postu, ovaj put ne očekujte od mene ništa pametno. Ja i Kata za kojih po ure krećemo za Zagreb oboružane s 30-tak cedejova, discmanon i mojin empetrijačen. Znači, ja se napokon mičen iz mog malog sela. Znači, ako vidite: 1.malog debila kako se nenonormalno trese. Ou jea. Dec mi. Nebrinite, ja samo plešen. 2. malog debila kako piva. nnnnnn ju madrfakrs, nnnnn sakrs if ju dont step asajd for dejvid kortni nnnnnn ju madrfakrs, nnnn sakrs if ju dont step asajd for dejvid kortni. Ou jea. Dec mi. 3. malog debila kako se dere nemobitel i pokušava razbiti sve oko sebe. Ou jea dec mi. Ne brinite, pričan s materon. 4. malog debila kao se dere na drugog malog debila i psuje mu sve živi iz razloga: a) žuljaju me marte b) nisan se dugo derala Inače ova dva-tri dana i nisu bila nešto. Doživila san da me neko jebe u moj još uvik zdrav mozak zato jer ima više novaca. oživila san da mi jebu mater u zdrav mozak zbog načina života koji je možda bija neprimjeren 1700. god. Te me stvari nekad znaju izvrsno zabaviti, kad naprave ljudi koji me ne znaju, ali kad napravi neko ko me dobro poznaje... Ali nećemo sad o tome. Znači, očekujte moje najavljanje. Ah. Taam Taam. Beebaa. A ne ljutiš se ti jel tako??? Kupin ti nšto lipo. ^^ Pozdrav  Daughter Jane |
30.12.2005., petak
27.12.2005., utorak
|
Ne volin mainstream. Tražin putove drugačije od 'normalnih'. Volin naziv alternativa – općenit je. Ne volin etiketiranje – ograničava. Sad većinom slušan pank, ali san otvorena za (skoro) sve opcije Slušan puno drugih bendova. I kako bi se ja sad tribala oblačit? Iman karirane hlače iz kojih ne izlazin. I ne, nisan ih kupila, našla san ih u kući. Volin staru, rasparanu i iznošenu robu. Znači, izgledan ko najobičniji klošar. Šta za sebon povlači masu predrasuda: nesređena obitelj, neman novaca, stalno se povlačin po gradu. Moja obitelj nije idilična, ali koja je? Iman dovoljno novaca. Neman kuću s bazenon, ali jebiga, život je težak. I ne povlačin se stalno po gradu. Puno ljudi – 'rokera' bi bili reperi da je to sad u modi. Ali je sad u modi biti 'alternativac'. Sad svaka budala ima starke/marte, dugu kosu i svira gitaru. Jebenti. Ja nosin starke. Nosin i marte. Ja sviruckan gitaru. Jedina stvar koja me izvači je da to radin malo dulje od prosječnog debila mojih godina. Di su ona vrimena kada su te stvari nešto značile?? Sad me posjetilo. Jedna moja 'kul' prijateljica dobila je poruku od druge 'kul' cure o trećoj 'kul' curi koja je glasila ovako: 'Cura je puknuće teško – nosi starke. hehe'. Znači, po tome sad prosuđujemo ljude. Ja osobno više poštujen repera koji je reper jer tako osjeća, više poštujen najveću šminkericu od wannabe 'rokera'. Ne družin se s puno ljudi, ali oni s kojima se držin mi jako puno znače. I svi su drukčiji, svi su nekako na svoju ruku. Uvik iman s nekin izaći, zapiti se, napravit glupost ako oću ili opet otići u knjižnicu i na dugu kavu o globalnim problemima/politici/životnin uvjerenjima.. I svi smo jako različiti, ali valjda upravo to privlači. I primjetila san da mi u većin društvima muški više odgovaraju. O čemu će 10 ženskih pričati? Roba, šminka, muški,roba, šminka, muški, roba, šminka, muški, roba, roba, roba.... Muški imaju puno bolji ukus šta se tiče muzike, ili ako ništa drugo, bar se s njima uvik možeš zajebavati. Ženske seuvride. Mora da san sad zvučala ko najveće šovinističko govno, ali takvi su tipični primjerci.. I kmh.. nikad o sebi nisan razmišljala ko o 'ženskoj'. Po čemu se ja razlikujen od svog brata? On može pišati stojećki, a ja san nakon niza pokušaja shvatila da meni to ipak nije moguće. I to je sve. Jebiga, stručnjak san za skreniti s teme. Postoji jedna stvar zbog koje san ponosna na sebe. Sad napokon mogu reći: 'jebe me se šta drugi misle o meni'. Naravno da me briga šta misle moji najbliži, ali me čisto boli kurac šta misle oni koji me dobro ne znaju. Sićan se ko da san još jučer razbijala svoju malu debilnu pubertetsku glavu mislima tipa kakav san dojam ostavila. Sad je to samo uspomena na neko ne tako lipo razdoblje. Postoji jedna stvar koja me živcira (e, da je samo jedna). Ljudi koji kažu da sebe ne vole ili da se čak mrze.Drčina glupa bijedna razmažena. Volite vi sebe više nego ikoga i išta drugo. Imate previše vrimena i ne znate šta će te od sebe pa se zaokupljate navodnim manama i vlastitoj bezvrijednosti. Da ne spominjen 'osjećaj da si poseban zbog boli koje nosiš'. Misliš da si bezvrijedan? Svaka ti je druga da bi se najrađe ubija? Pa ubij se jebenti boga pasa mater koji mi kurac kisik uzimaš? Ima jedna također strašna stvar koja ide s ovin gori. Znate kad van je neko drag i trudite se oko njega/nje. Zovete ga/ju na kavu, vanka, povjeravate određene stvari i onda van ista ta osoba kaže da... nema prijatelja! A koji kurac ja radin pokraj tebe?!? Ako van nešto smeta, trgnite se, prominite. Je, je, lako je meni reći ali ništa ne ide samo od sebe. Ova nacija je poćenito lina, ne zna se izboriti za svoja prava i očekuje da joj sve bude servirano. A šta se tiče bilokakvih ideja o revoluciji, kopipejstat ću van komentar s jednog bloga: Cilo društvo je općenito postalo sprdnja. Svi imaju vrimena za gledati sranja tipa Big Brother, a niko za društveni rad kojim bi pomogli drugin ljudima. Nikakve revolucije društva ne vride dok ljudi ne naprave revoluciju sebe ko osobe. Jesan li spomenila da često skrenen s teme? Aj, sve je tu nedi. Pozdrav Daughter Jane |
|
Da, da, dobro ste pročitali. Kata i ja dolazimo u metropolu. To je glavna vijest tjedna. Idemo u civilizaciju. Ako ko ima prijedloge šta da radimo nek nas HITNO obavijesti. Uglavnon imamo u planu obilazit koncerte, klošarit okolo i naravno posjet Cinestaru pošto u našem milom selu od Šibenika nemamo kino. Pa se vi sad smijte. Druga stvar, idemo na Šalatu pošto je ovo naše klizalište promjera 2m i na njemu se skupi cca. 200 ljudi. Pa se vi sad smijte. Planiramo ići već sutra, ali to moja ni njena mater još ne znaju, pa slijede žučne rasprave. Ali nema veze, mi idemo, 100%. I to je to. E i moran obnovit garderobu, a s obziron na moje materijalno stanje, najviše do čega mogu doći je Hrelić. Neka, neka. Ja bi i na bordanje, ali nema ko financirati, pa otpada (mamamamamamaaaaaaaa). ~MALA MACA  Vozimo se mi po autoputu Zgazili smo macu bijelo žutu Zgazili smo malu macu vlakom Bubrezi joj sada lete zrakom Mala maca ima malo mače Doće ono meni pod kotače Mala maca ima malo mače Al to mače neće imat braće Maloj maci rebra sada vire Ja je letvom natuko bez mire Mala maca sva u krvi leži Nema nogu pa više ne bježi Mala maca tone u dubinu Oko vrata veza san joj stinu Mala maca nema jednog oka Iskopala neka joj ga stoka Mala maca sada vječno spava Leži tijelo pokraj njega glava Mala maca dobila je krila Kada ju je dovatila pila Sačmaricu sad ne punim metkom Od sad mace lovim samo petkom Al ću petkom ubit što me volja Od sada će uz me biti zolja Što to visi sa stabla visoka Male mace zadnja live noga Mala maca puna je problema Bez dvi noge a ni oka nema Mala maca nepomično stoji Kamion joj sada sudbu kroji Mala maca nema livog oka A desno je gleda sa visoka |
25.12.2005., nedjelja
|
Nije moglo biti loše. Ja i Kata smo došle u Crtaonu oko 10 mane nešto. Koncert je već bija počeja. Inače nisu mi Diplinzi nešto, niti jedanput ih nisan doma poslušala. Da nije bilo Kate nebi ni otišla. Ali bilo je ok, simpa bend. Nedi metar od tzv. pozornice je bija ajmo reći pogo. Više naguravanje pijanih ljudi (i mene naravno). Na tom ajmo reći pogu spoznala san par stvari: 1. Pogo par pijanih ženskih u fensikul majcama nije poželjan. 2. Ako ćete već pogati i žensko ste i imate velike cice, nemojte obući majce s 'dekolteon' jer će se nečija ruka obavezno naći u vašin cicama. Ovaj put je to bila moja i to ne jedanput. A ko van je kriv.Hehe. 3. Kad padnete ko debil i na vas padne još par veeliikiih ljudi i već van se provrtija cili život prid očima digniti će vas naj******** biće šta ste ikad vidili. I onda ćete se titi opet okreniti s već pripremljenin naj******** smješkon i njega neće biti. I onda ćete proći cilu Crtaonu ko manijak 7-8 puta uzduž i popriko i njega neće biti. Inače, Crtaona je bila puna ljudi. Unutra nisi moga uopće disat. Vidila san par ljudi šta mi je jako drago da san ih vidila. Također san vidila par ljudi šta mi nikako nije drago da san ih vidila. Ne razumin kako može postojati neko takav. Tako glup, tako .... arrgh... Neću sad o tome. Vratimo se na temu. Vidila san i Tam Tam (mrdni više ton debelon guzicon i sredi blog).  MOTUS VITA EST Isprid Crtaone su nas dočekale Mime i Barbara pa smo se zajedno uputile do Tesle. Došle smo točno 3 minute prije početka koncerta. Počeli su sa Psima. nije bilo puno ljudi, ali su bili došli i ljudi iz Trogira i od šta ja znan di. Pogo je bija dobar. Moja je ruka opet završila na/u jako čudnin mistima. Ali ona nije dio mene. Ja neman veze s njon. Nemojte se meni obraćati zbog konflikata s mojon rukon. Neko me čak bija diga. Svaka mu čast s obziron na mojih 174 cm i koznakolikokili. Samo mi objasnite jednu stvar. Kako ljudi mogu cili kocert stati sa strane. Ja to smatran ko propalu večer. Sad da ne imenujen , ali nemoš cilu večer micati livin kolinon onda reći da je bilo dobro. Razumin ako neš pogati, ali onda 'plešeš', skačeš na mistu, vrtiš glavon, šta ja znan koji kurac. A li ne možeš stati sa strane i micati livin kolinon i onda da ti bude dobro. Ali dobro, ima nas svakakvih. Sve u svemu, jako dobar koncert. Pozdrav Mimi i Barbari. Sve u svemu. Jako dobra večer. Još jedanput: FALA Blaći na cedeju. Jebeno. Sve. I... Sritni van blagdani ma kojeg kurca slavili. Pozdrav Daughter Jane |
21.12.2005., srijeda
Bwah... idealan naslov... hm..: ..::hiperAktivA::..
 Tesla. Ovaj petak. MOTUS VITA EST. Pripreme su u punom tijeku. Motusi se vrte u discmanu već dobra dva tjedna skoro pa bez prestanka. BUDI SVOJ za sve postoje razlozi a bitan je i najmanji ne valja se predati i dio mase postati masa kreše kreativnost osobu i invetivnost ako misliš svojom glavom ideš tad u smjeru pravom tko se prilagodi i samog sebe izgubi svaki čovjek nestaje kada se uprosječi u prosjeku nema sjaja a sivilu nema kraja oni što vole norme nose tuđe uniforme budi samo svoj, uvijek budi svoj nemoj se predati jer će te svrstati da mogu lakše tobom vladati budi samo svoj, uvijek budi svoj A sad, svi se lipo pomolit Bogu/ Vragu/ Alahu / Višni da moja Majka (u daljnjem textu M.) se smiluje te pristane a moje izbivanje iz kuće od nekih 8 navečer do 10-11 ujutro jer iman namjeru pronaći prenoćište daleko od M. A nebi bilo loše ni da toj istoj M. padne napamet dati svojoj najdražoj i jedinoj kćeri nešto novaca. Škola, škola. Šta reći? Danas je srida, znači još dva dana do kraja. Latinski, fizika, biologija. Ali nema veze, popravljan se. Doći ću i ja jednoj dana do tog magičnog broja 4.5. Vidit će te. Samo se vi smijte. Štreberčine jedne rrrrrrrrrr. Inače, nisan baš uračunljiva ovih dana, šta se može viditi iz priloženog. Uglavnom vičen, skačen po ljudima, drapan sve živo. I naravno Mime i ja vježbamo scene za porniće i usput pokušavamo zgaditi cili razred. Jedini je problem šta oni jadni već polako postaju imuni na to. A baš bi tila opet viditi izraz istinskog zgražanja na njihovin nevinim lišcima... šmrc... Pokušala san na mlađen bratu, ali on izgleda perverzniji od mene. Šta će to biti kad naraste... cccc.. hartbrejker.... grls voč aut hir hi kams!!!! Evo jedna slika. Mime i ja. Slikana posebno za ovu priliku. Neka vas ne zavara text koji je prethodija. Virujte slici: nas dvi smo dobre nas dvi smo slatke svaka bi nas mama tila u kući nas dvi smo dobre nas dvi smo dobre nas dvi smo savršene (tu nedajte ni slici da vas previše zavara)  Nagaovorila san Blaću da mi donese još Rancida. JOŠ. Bwahahahahahahahahahahhahahahhahahahahahahahahah ahahhahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahahaha *skrušeno* FALA BLAĆE FALA BLAĆE FALA Jebenti,navukla san na njih.... Daughter Jane |
19.12.2005., ponedjeljak
fRuStRaCiJe::..
|
Neke me stvari... hm... frustriraju... A pošto ne želin uvik svoje negativne emocije iskljivati na ljudima oko sebe, ode ću. Ljuta san. I lupan sad po tipkovnici, samo da znate. I toliko me nervira, da moran ići u 9 sati pisati post. I jeden čokoladu od muke, samo da znate. (UPOZORENJE: Neman ništa protiv metalaca.) Ona je 'metalka'. Ona je uvik cila u crnome. Na majci joj piše 666, ima killer oko ruke (pička ti materina). Ona nosi marte i ima prvjesak na neku bijednu mrtvačku glavu iz China shopa. I naravno, crnu kosu koju je zadnji put oprala ovo lito kad ju je vjerovatno neko bacija u mora jer mu/joj je dopizdija njen smrad.  Ou jes. I ona misli da zna puno o muzici. Misli i da je pametna. A ja je moran viditi SVAKI put kad se vraćan buson doma. A to je skoro SVAKi dan. I ja je provan neslušati, ali kad neko sere tolike gluposti, tako glasno, ne možete ne čuti. I moran je viditi na SVAKOM koncertu. I provan je ne gledati, ali mi jednostavno upadne u oči. Idemo ja i Tam Tam doma buson, prije nekih misec dana. Zavalimo se u sidalo, ja papan svoju buhtlicu. Mi se smijemo i pričamo ko sva sretna dica. .. i onda čujen... iritantni glas iza sebe.... i pokušavan se sititi ko je to... i okrenen se... i vidin NJU!!! I počnen se tresti ko malo istraumatizirano dite... Tam Tam me mazi po glavi, smiruje me, nudi mi svoju buhtlicu i ja se smirin. I ona priča. I pokušava mi odvratiti misli. Ali nemogu da ne čujen... glas iza sebe... '' Meni je onaj Kićo iz Bigbradera suupeer. Ja ću napraviti dredove i pirsat ću se ko on. Stara će mi afanat kad dođen kuć, al šta ću joj ja.'' (?!?!) Jesan li spomenila da ima 2-3 dlake na glavi? Prije otprilike po miseca, Tam Tam i njeno društvo iz razreda, dobacili joj nešto u stilu: '' Šta i ti sad imaš marte?'', jer je onda stvarno cili grad ima marte. Ona se okrene i umišljeno: ''Ja nosin marte otkad znan za sebe, tako da mi se nemaš pravo obraćat!'' Ženo, spusti se na zemlju. Prije 3 dana, nakon Vrane, idemo ja i Tam Tam doma (buson): i ko je ono tamo. Sad više ni Tamara ne može kontrolirati emocije. Škripi zubima i dobacuje prezrive poglede. A ona sere kako ''niko u ovon jebenon gradu nema pojma svirat''. kako su njoj velikoj metalki/rokerici/pankerici/pitajbogašta usrali Balkan. ''Najrađe bi ih ubila,nemogu,ah, jedva san odslušala do kraja. Ajme, jedva san priživila.'' Da ne spominjen po ure jadanja kako je njoj ''cili život sjeban'' i kako sigurno ne može biti nikome gore nego njoj + još puno stvari koje san se ja potrudila zaboravit za dobrobit mog psihičkog zdravlja. Mrzin kad ljudi komentiraju/raspravljaju o stvarima o kojima nemaju pojma. Ili kad nešto nije sigurno, a oni to iznesu ko 100% sigurno. To ne podnosin. Ne kažen da znan puno o muzici. Nije ni da neznan ništa. Recimo da zanan malo više, ali (po mojin svaćanjima) ne dovoljno da bi ulazila u nekakve dublje rasprave ili pljucala po bilo čemu. Naravno da mogu vidit kad neko lošije svira, neko bolje i naravno da ću reći to svije mišljenje, ali.. Uostalom, mislin da ne triba biti previše kritičan prema mladin bendovima koji tek počinju. Ljudi ne sviraju dugo zajedno ili ne sviraju uopćue dugo, ali se trude i to triba poštovati. MRZIN kad pljucaju po njima. Koji kurac ti ne uzmeš gitaru/ ne sidneš za bubnjeve i sviraš prid publikon pa ću saslušat šta imaš reći, ali ovako... ODJEBI... |
17.12.2005., subota
..:: VRANA::.. + malo razrednog zajedništva & ljubavi
|
Uspoređujući ovu Vranu s prošlogodišnjon mogu samo reći da mi je prošlogodišnja bila bolja iz razloga šta san sidila cilo vrime, a sad san stajala. Na nogama. Više od ure. Govoreći o muzici... pa bilo je svega. Od hm.. Celine Dione i Madonne priko Gibbonija do Azre, AC/DC-a. Iz mog razreda, sviralo/pivalo ih je čak dvoje. Mare & Blaće Basista sa Balkanskin Klokanima. Bendon, ako se ne varan, oformljenin samo za Vranu. A kreativni odsjek (Matea, Franka, Sanja, Iva) se pobrinija za trasparente.    I oni su, naravno, bili moji favoriti. Jer... mislin.. ovaj... jer to tako triba biti. Dakle, njih uopće ne stavljan u konkurenciju.   Gledajući izvan razreda: SmOkViCa Od Tajči. Neman prefiksa, pridjeva kojima bi opisala. Jednostavno... genijalno. MORATE otvorit da sliku vidite u punoj lipoti. Malo atmosfere iz publike:  Bili su i breakeri. Znan, sve znan. Ni ja ne volin takvu vrst muzike. Ali... stavila bi van par slika, samo šta su sve očajno ispale... Ovaj...hmmm... kako da se izrazin... bila san prezauzeta slinjenjen...mislin.... arrrrrrrrrrr Ko počasni gost bija je.... Neno Belan! Bwha...aj dobro... moglo je biti puno gore... I, naravno, di bi Vrana bez njega prošla...  ... Vedran Jakšić ( za sve neupućene gimnazijski profesor informatike) I.... objava pobjednika!! Od strane publike, za najbolju koreografiju izabrana je.... Mare!! A prvo misto osvojili su..... Balkanski Klokani ( Blaće Basista) I sad nek pljucaju po nama ko po razredu da ništa ne valjamo! Ha! Ha. A mene očito puca neko veliko razredno zajedništvo. Ok. Neka: *za razred* Ja vas svih puno volin.^ ^ Autorska prava za slike ne tražin. Ko vas jebe. Tužite me ako van smeta. Ko vas jebe. Još bi samo objavila sliku yaye u... ma neću aj aj... biti ću dobra Ou jes. Sad san se sitila.  A lipo san ti ja govorila. Nemoj me ubit.... Lipo si ispala.... Ozbiljno.. |
13.12.2005., utorak
...:::depresija, melankolnija, nostalgija, linost i ostala sranja::::...
|
Ok. Ja san se stvarno potrudila zajebat sebi školu. Danas nisan napisala ništa u provjeri iz povijesti. Danas san opet picala po dana. Nasićan se kad san zadnji put provela cilih sati 7 u školi. Ne da mi se ništa radit. Tribala bi ja ko neki post napisati, ali ću samo seruckati bezveze. Tribala bi ja i ići učiti. To ću posli, čin napišen. OBEĆAJEN. Around the world Around the world All around the world We could make time Rompin’ and a stompin’ ’cause I’m in my prime Born in the north And sworn to entertain ya ’cause I’m down for The state of pennsylvania I try not to whine But I must warn ya ’bout the girls From california Alabama baby Said hallelujah Good God girl I wish I knew ya I know I know for sure That life is beautiful around the world I know I know it’s you You say hello and then I say I do Come back baby ’cause I’d like to say I’ve been around the world Back from bombay Fox hole love Pie in your face Living in and out Of a big fat suitcase Bonafide ride Step aside my johnson Yes I could In the woods of wisconsin Wake up the cake It’s a lake she’s kissin’ me As they do when When they do in sicily I know I know for sure That life is beautiful around the world I know I know it’s you You say hello and then I say I do Where you want to go Who you want to be What you want to do Just come with me I saw god And I saw the fountains You and me girl Sittin’ in the swiss mountains Me oh my o Me and guy o Freer than a bird ’cause we’re rockin’ ohio Around the world I feel dutiful Take a wife ’cause life is beautiful I know I know for sure $%%&*^&^$#$@##%&^*(*(&%%^$%$ I know I know it’s you &*%^$#@#$%^&*&()**%%$#@#$%*% Mother russia do not suffer I know you’re bold enough I’ve been around the world And I have seen your love I know I know it’s you You say hello then I say I do Rekla san sebi da neću ni misliti o njemu, a kamoli pisati. Evo sad i više nikad. Ova me pisma tako podsjeća... Dobro je, GOTOVO je s tin sranjima! NEMA VIŠE! A ovo je tako vesela pisma. I ima predobar bass. Ja volin Kieldsa. Ok. Moran se pokrenuti. Jors Sinsirli Dotr Džejn |
11.12.2005., nedjelja
....::indigo::...
|
Jedna me stvar ljuti... Jako. Jutros... moj ritual... skuvan kavu... otvorin novine... Indigo-djeca Glavne osobine: 1. Čini vam se da ste posebni, kao prinčevi i princeze 2. Imate poteškoće s prihvaćanjem apsolutnog autoriteta (roditelji, nastavnici) i naredbi bez objašnjenja 3. Odbijate nešto raditi ili podnositi, kao npr. čekanje u redu 4. Jako ste kreativni 5. Okolina vas doživljava kao neprilagođene osobe koje razbijaju sustav, tj. često kao neposlušnike 6. Obično vidte bolji način rješavanja problema 0od uobičajenih i propisanih 7. Doimate se nedruštvenima kad nste sa sebi sličnima 8. Vrlo ste neovisni i dobro se osjećate kad ste sami 9. Škola vam može biti naporna jer znate više, ali ne i neke od obaveznih stvari 10. U predmetima koji su vam zanimljivi, briljirate, a one koji vam nisu zanimljivi, zanemarujete 11. Imate poseban biološki ritam O da, da, da, da, da, da, da, jako često, da, da, da, naravno, da, da, da Ou jea. Ja sam indigo dijete bwahahahahahhahahahahahhahahhahahahahahahahahahahahahahahahahaha hahahahahahahahahahahahahahahahahahahzahahahahahahahahahahahaha Ne, ozbiljno. Ja sam indigo. Danas neću učiti kemiju. Neću ni engleski. Ja se bavim samo stvarima koje me zanimaju. Ja sam osjetljiva. Danas san se posvađala s braton. Triba mi mira i tišine. Zaključat ću se cili jebeni dan u sobi. Indigo-djeca rađaju se s razvijenim osjećajima brižnosti i empatije. Indigo-djeca se brže umaraju (zbog navale informacija koje upijaju) te ih to tjera na povlačenje od drugih ljudi, gužve, buke, a odrasli često to shvaćaju kao znak prkosa ili neposlušnosti, oni samo pokušavaju naći mira. Indigo-djeca su nadarena, neovisna, buntovna i sklona nepoštivanju pravila. Indigo-djeca....... bla bla bla bla Harry Potter je primjer indigo-dječaka iz literaure. Upute za roditelje indigo-djece: nemojte ih sputavati, poštujte njihove osobite životne ritmove, poštujte njihov osobni prostor, nenaređujte im, radite s njima kompromise, ne donosite odluke u njihovo ime.. Naravno da svakom djetetu treba dati prostora, razgovarati s njim, uključivati ga u sve odluke koje se tiču njega..itd. itd. Ali zamislite. Moj brat koji je jako pametno dijete, koji je naučija čitati s 5, čisto govori biće od 3 godine. Ali da on može raditi šta oće.. Na kraju bi se razvija u odraslog čovika bez radnih navika. A one nam tribaju čime god da se oćemo bavit. Oćete svirat gitaru. Volite lupati po njoj, ali van neke stvari ipak nisu toliko zanimljive pa ih nećete naučit. I tako miljun primjera, da sad ne nabrajan. Da nebi sve ostalo na indigo, javlja nam se i nova generacija: Kristalna djeca su nova generacija klinaca koji na Zemlju dolaze nakon Indigo djece tvrdi Doreen Virtue: "Starija djeca (otprilike 7-25 godina) koju nazivamo Indigo djecom i još novija generacija koju nazivamo Kristalna djeca imaju neke zajedničke osobine. Obje generacije su jednako osjetljive i duševne i imaju značajne životne ciljeve. Uglavnom se razilikuju prema temperamentu. Indigo djecu karakterizira duh ratnika, budući je njihova kolektivna svrha uništiti zastarjele metode koje nam više ničemu ne služe. Za razliku od njih, Kristalna djeca su blage i mirne naravi. Oni sasvim sigurno ponekad imaju napade mušićavosti, međutim ta su djeca uglavnom obzirna i bezbrižna. Za generaciju Kristalne djece bilo je to što su im Indigo djeca utirala putove. MOLIM?!?! Znači ja sam došla na svijet utirati put nekim balavcima?!? Naravno, provjerite jeste li i vi indigo-dijete na: www.indigo-svijet.hr Ako niste, vaše dijete sigurno je/će biti. Okružite se indigo bojom. Pišite knjige o odgoju indigo-djece. Zaradite. A možda bude i krstalno. "Vidjet ćete po tome što će razviti veliko divljenje prema prirodnom kristalima, te predmetima od kristala i stakla." Pišite. Zaradite. Dughter Jane |
10.12.2005., subota
...::prvi:::...
|
Hmmm... samo kratko za prvi put. U opisu bloga već stoji zašto san odlučila napraviti ga. A o čemu ću pisati ni sama neznan. To je to. Još patin od posljedica burne večeri pa bolje da ne ulazin u dans u dublje rasprave, ne puca me velika inteligencija. To je to. Pozdrav Daughter Jane |
