utorak, 17.08.2010.
Rastanci
Ne priznajem rastanke
i nikad necu!
Suvise boli kada se grubo
otkine cvet
koji tek nice.
Kada na samom pocetku price
vreme zatreperi i stane.
Ja zelim da jos s tobom gledam
kako se bude zlatasta mora
da s tobom disem i da te volim
i vatrom noci i zore sjajem.
I zato ne dam, i zato necu
i zato rastanke ne priznajem.
Zelim da zivim tvojim dahom
i da se smejem osmehom tvojim
zelim da bolujem tvoje boli
i da strahujem tvojim strahom
dokle me ima
dok postojim!
Zelim da sanjam tvoje snove
i da kroz virove tvoje reke
ponovo osetim prste u kosi.
Zato ću uvek biti sa tobom
u dasku misli ili u snu.
Jos uvek naš cvet negde nice
još uvek nase tajne snije
i ustreptalom lepotom traje
dok mu na lati leptiri slecu.
Svi su rastanci tužne price
zato ja rastanke ne priznajem
i nikad necu.
M.Antic
- 09:14 -
