BUFFALO SOLIDER
10.04.2010., subota
IN MEMORY OF MEMORY
|
I tako, jos jedan dan iza mene, jos jedan dan blize kraju praznika, jos jedna subota u nizu. Jucer kao sto napisah nisam bio u zg-u, a cini mi se da necu ni danas. Iskreno mi je i drago st nisam jer koliko sam cuo bilo je trulo. Al zato je jucer dan bio super. Buraz me nagovorio da idemo biciklima do Lucelnice jer je on imao nekog posla za obavit. Njemu to nije bio problem jer vec dva tjedna skoro svaki dan ide tom rutom, dok ja nisam vozio od proslog ljeta tako da nemam kondicije. U pocetku je bilo naporno, ali kad jednom uhvatis ritam nije tako tesko. No isplatilo se, frend mu ima elektricnu El toro gitaru pa sam imao se s cim igrat dok su oni obavljali svoje. Da stvar bude bolja danas tamo radim tak da cu napokon imat viska para da si sredim Bass. Taman kada sam mislio da sam dobro prosao i da nisam nista istegnuo, dosao sam doma i uhvatila me upala misica koja me jos uvijek drzi. Ma nema veze, bar mi je dan bio ispunjen. Jutros sam kroz razgovor rekao staroj da briem ic u London studirat i za divno cudo nije se pobunila. Rekla je da samo moram dobiti postenu stipendiju i to je to. Vjerojatno cu cim zavrsim ovu skolsku godinu pocet trazit faks i raspitivat se o svemu sto ce mi trebat. Evo toliko od mene, idem gledat briljanteen i jos malo se odmorit, treba radit cjelu vecer. I za kraj. Nekada bio sam sam Sada vise nisam Pronasao sam sebe Svog najboljeg prijatelja Koliko sam vremena slijepo potrosio Na ljude koji mi nikada nisu bili ni blizu Jer nisam znao da u samom sebi Krijem najboljeg prijatelja by: windwhispper date: 10.04.2010 |
