Pesma
 Jutro u Firenci Kad izbor deli mislju popreko sece premisama nema sumnje ni preispitivanja ni dosluha sa sebe i se luci se naizgled kao ulica jednosmerna Zbunjuje zivot nema odluke jedne biras nakon borbe, sve pocinje a ljubav da menja strah naglo dosadom postaje nista lose o istoj No, mozda nismo za smer poseceni razumeti, ogoliti tajnu zakopati cak ni to ne uspeh svom golotinjom svojom Vuce sobom vreme kocije u jutarnjoj rosi i priznanja magli nevere kao slutnji da postoji vise od jednog izbora sto sloboda je i izvan iluzije promeniti svet nutrinom cutnje koja ne sme da povede dvoje ka putu druge strane ostatku strepnje kako bez nje Vreme sto dolazi da pokrije stari mediteranski mir nek odraz senke cuva set na zlatni boj svoj i tvoj opevan raspolucen vol Lukom kad ukaze se ceznjivi vozar broda na prevoju kleti simbola sto nasu epohu boje ostace spojena tela i novi, krvavi zivot Jutro zapisa zrenja Luk kao put koji bure ne sluti pri koncu jedino pitanje: zasto? Smrt na tren ceziti ? Moja je Itaka suznjih i Prometejove vatre sladak bol samo u iskri jednoj jar za istoke plavetnila proslog samotni, cutnjom ovejan pogled Ostaje vecni mir kao dvosmerno prosut zoroastranski put iz edenske utrobe uzdignut ponosni glas igra ispod, iznad nevina belina haljine sto zraci andjeoski sjaj I rat i smirenje prozor Svetoga Vida i poneko kajanje za ustreptalost sumnje kada je krik kao gnev tudjini ludo plovio Svakim setilom vrije stablo raseceno pocetak za raskos dijamantskih preloma svetlosti Magma ne predaje patetiku uputa ona sija, bez trunke straha, sinopsisu praslike predata Tvoj u dvokolicama dosanjan postajem Cezar svetlu okrenut |