Ficho - bloger
14.04.2015., utorak
Putevima indijanaca-nastavak
|
Nastavili smo hodati drugom stranom potoka. Sve zbog onoga kaj smo vidjeli ponija na drugoj strani. Tata mi je rekao da je prošli put pričao s čovjekom, pastirom koji čuva koze i ima tog ponija. I rekao mu je da možemo doći podragati konjića, možda i sjednem na njega. Putem smo čitali neke znakove, kao pravi indijanci      I naučio sam što je kopriva i da ona peče. Rekao sam tati da me piknula ta trava, a on se nasmijao i rekao da kopriva ne pika, nego da peče. I da je kopriva zdrava, veli  Polako smo se približavali konjiću, ali trebali smo proći pokraj koza koje su pasle kraj potoka. Malo sam se bojao, pa je tata uzeo štap, da se ja osjećam sigurnije, ali rekao je da se koze boje nas i da će se maknuti. Tako je i bilo, nije trebao štap. Došli smo do čovjeka koji je sjedio na travi. Tata ga je pozdravio i upoznao se s njim. Rekao je da se zove Paško i da on čuva koze i konjića. Tata ga je upitao možemo li dragati konja. Dobri pastir Paško rekao je da možemo   Dobri pastir Paško ( kak ga je tata zvao) rekao je da mogu i sjesti na konja. I da možemo opet doći i donijeti mrkvu ili kocke šećera, da to voli  Onda smo se uputili dalje kroz Paškovo neograđeno dvorište. Tata mi je dao štap i rekao da se od njega može napraviti luk pomoću kojeg su indijanci lovili životinje. Rekao mi je da sam skoro sad već pravi indijanac, krećem se u prirodi, jahao sam konja, imam sad i koplje, jedino još trebam nekakvo pero.  Pa sam onda morao još skupiti koje pero da postanem pravi indijanac  Nakon zanimljivog istraživanja krenuli smo prema doma  Podijelili smo štap na dva dijela i tata mi je pokazao kak se može nosit teret, tak da smo obojica tak hodali  Još smo na kraju vježbali bacanje koplja  Bilo je lijepo na ovom putovanju i jedva čekam novo istraživanje  Pozdravlja vas vaš putopisac  kraj fotkali : tata i Ficho |
