Bomba

17.06.2005., petak

Uf, koliko meni malo triba da se iznerviram, da potpuno poludim. Jedna sitnica, jedna rečenica, ma rič samo, krivi pogled,... luda sam u roku od odma. Nekad je prag tolerancije veći, nekad manji, na dane. A kad imam pms niti ne znam šta to znači prag tolerancije!
Priznajem da se slabo kontroliram. Ma mogla bi se ja kontolirat vrlo dobro kad bi to tila, ali ponekad jednostavno ne želim. Dopuštam sebi izljeve emocija. Pozitivnih i negativnih. Jesam li sebična? Pa i nisam baš. Možda u tim nekim situacijama kad otvaram ventil. Virujen da su takvi ljudi sritniji i opušteniji. Izbaciš sve iz sebe i nastaviš neopterećeno dalje. A razmažena? O da! Priznajem, razmažena sam. I baš mi je to gušt. Nekad se potrudim suzdržat od napada ljutnje, bijesa, tuge, ali to onda nije to. Opet puknem, nešto kasnije ali puknem. Stojim pri tome da nije dobro kad se ljudi sputavaju. Onda ustvari lažeš. Ne pokazuješ se onakav kakav si. Glumiš. A šta nije tako? Nego šta je! Dobro, sve ima svoju granicu... Ali ja ne volim granice. Volin kad se neko prikazuje upravo onakav kakav je. Uvik su mi bili sumljivi oni koji su ama baš uvik nasmiješeni. A tek oni pretjerano ljubazni! Ti su najgori.
Ne kaže moja sestra uzalud da sam bomba, i to bomba kratkog fitilja.

- 23:45 - Komentari (1) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

	lipanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30