Zatvorena vrata
Znam,ja znam da to nije pametan potez i strah me je.Strah me je jer kada god su mi se srce i um posvadili vulkan mog zivota bi ozivio i erupcija bi bila prejaka.Neki mali zlocesti vilenjak cuci u tom vulkanu i ceka,strpljivo ceka svoj trenutak.
Tako davno sam zatvorila vrata,i sada kada sam ispred njih nemirna sam.Da,zanima me sta se desavalo iza njih dok me nije bilo,radoznalost me sve vise obuzima...,ali rizik je tako velik,prevelik!Tu iza njih je ostalo nekoliko godina moga zivota,nekoliko godina i puno,puno moga truda,znoja,suza,smijeha... Tesko se sada okrenuti od njih,sada kada sam ispred ali moram.
Ma sva sreca svijeta za njega koji je ostao iza tih vrata,nemrzim ga,samo mu zelim srecu onu srecu koju sam mu ja pruzala.
Vrata ostaju zatvorena ipak,a ja se okrecem i odoh dalje...,vrijeme je da krenem...
