Strah od sriće

Da se jubav pezat more,
di bi moja peza bila,
di bi stara kala znala,
napunjena osvitljena,
od jubavi moje vala.

Nisu judi,ća san i ja,
o jubavi da govore,
teške riči,trče srići,
da ti puste jenu mrvu,
hrabrosti ća dušu liči.

Strah izide dicu svoju,
strah za reći te tri riči,
tu si, stani ja te volin,
mogu čekat vično,dugo,
nemoj srićo da te molin.

felix

Nekom si igračka a,nekome sve
otvoris ladicu želja,ugledas sliku,
pomisliš netko postoji,voli me,
ta sjeta če sigurno doči, u mraku,
tamo gdje sjene postaju veće,
kugla iz disca se vrti,pada dole,
sve je kao prije,nisi imala sreće.

Ref-nove
U moru judi, trda si stina,
nemirni vali ka tebi vode,
Jubavi vicnoj kada se desi,
to malo zivota iz mene ode.
Nevina cista sa drugog svita,
činjena srcem,mojim ca gori,
s i ono malo snage ca dela,
dela i samo za te se bori.

felix

strofa 1

niš mi ne grede, ka balun samo,
ca zraka triba,triban te ja,
u noći svakoj,koja te ima,
ne da mi tamo ne da mi sna,
nesritno sritna,i tako lipa,
očima koje utope svit,
svit je u meni,sudbino slipa,
s grote si dosla,kameni cvit.

felix

U meni tukla sa mnon sva mora,
tuklo je srce ca radi sve tise,
i ako stane na nekon skoju,
stat ce i vrime ca jubav pise.

prije par godina,netko me je pitao,
što mi je jedina želja.
Odgovorio sam kontra pitanjem
Što misliš,da li sam rodjen kao čovjek?
Odgovoreno je , , Dal,
Eto vidiš,tako želim i umrijeti,
Odgovorio sam.