čovjek mora vjerovati u nešto, ja vjerujem da ću popiti još jednu tangerinu, jebi ga

Alo ekipa, evo me s novin poston. Sinoć smo bili u gradu, ja san bia prvi put nakon dva ipo miseca. Nismo bili pijani. Meni je odlično bilo.
Koga god san vidia svi su bili začuđeni. Ja bia u gradu zamisli ti scenu. Vidia san dosta ljudi i baš mi je drago što san iša.
Napokon san upozna slavnog Ducatia. Pa ga sad pozdravljam.

Nego da se vratin na ozbiljniju temu.
Jutros san ima utakmicu. Jedva smo dobili. Rezultat je bia 3-2. Uz našu katastrofalnu igru. Moj doprinos: Asistira prvi gol i zabia drugi. Počea san na špici pa me maka na livog bočnog i onda san igra svoju staru poziciju, zadnjeg veznog. Kako san zabia gol: Pošalje Bralić dugu loptu na Jovića (koji je zabia dva gola) a on s desne strane salje loptu po zraku meni u sredinu, ja je priman prsima i iz voleja pucan svon snagon. Pogodia san gredu, a lopta se odbila od gredu u pod i onda san je glavon utira u mrižu.
Nalomili su me. Jedva hodan koliko me kolina bole.
Prenđa je na utakmici dobia jedan udarac u glavu i izgubia pamćenje. Skaka je sa likon i izbia mu loptu glavon a lik ga dovatia glavon u sljepoočnicu, Prenđa se dočeka na noge i samo se sruša. Nije moga nastaviti utakmicu koliko ga je glava bolila. Posli san ga pita što je bilo on se nije sića. Užas.

Stvarno ne znan što bi još pisa.
Budite pozdravljeni