23. lipnja 2008. - ponedjeljak

sunce se polako izvlačilo iz "postelje". tipičan dječji opis, ali ovo je potpuno čarobno. poput svakog izlaska i zalaska sunca ovdje - u Zadru. trenutno koračam Kolovarima i nogom napucam kamenje u mirnu površinu mora. cakli se! sunce ga čini bisernim, više bisernim nego prije. došla sam do mola. malog mola priče, pjesme, tuge... svega! tek sam se vratila iz Hogwartsa. jutro je pa nema ljudi što je pravo čudo! nema onih pijanaca na travi, ali sve u svemu... prihvatljivo je. sa stabla je poletio vrabac, a iza mojih leđa bijeli leptir. pratila sam ih pogledom. vrabac mi je ubrzo isčeznuo, a leptir je sletio na travku i šetuckao se pomalo umišljeno po njoj. onda, kao da je osjetio nečiji pogled, je skočio i otišao.
vratila sam pogled na more. sjela sam na mol i zagledala se u površinu tog plavetnila. ne, ono je prozirno! u njemu se samo odražava nebo. ali opet... prekrasno je. legla sam na leža i desnu ruku spustila u more. lijepo je. taman. sunčeve zrake su pale na moje lice, a onda se nečija sjena nadvina nad mnome. otvorila sam oči i ustala se.
- zašto nisi u sirotištu? - čula sam dubok muški glas. pomaknula sam se par koraka unazad. gledam u dva plava safirna oka. plava kosa mu leta svugdje okolo, a desnu je ruku pomalo ispružio prema meni. to je Cloud, on je čuvar našeg sirotišta.
- jer ne želim. - odgovorila sam pomalo grupo. gledali smo se neko vrijeme. zakoraknio je prema meni, a ja nazad. spotaknula se i skoro upala u more, a on me uhvatio za ruku i povukao k sebi.
- ali moraš. - šapnuo mi je na uho, te me okrenuo i počeo sa mnom hodati prema sirotištu i dalje držeći moju ruku.
- ništa se u životu ne mora osim živjeti i umrjeti. - siknula sam. stao je, na što sam i ja stala. pogledao me.
- a roditi? - upitao me. neko sam ga vrijeme gledala, a onda sam lagano rekla.
- ne. tehnički dok si i u utrobi živiš. -
- a začeti? -
- ne potrebno. - osmjehnuo se.
- pametna si ti. - pustio me, te se okrenuo i krenuo prema sirotištu. neko sam vrijeme zbunjeno gledala za njim. imali smo par susreta, ali ne nešto pretjerano bliskih i ljubaznih. kad je već bio 10-15 metara ispred mene, krenula sam za njim. bacio je pogled preko ramena i stao. kad sam došla i prošla pokraj njega samo je rekao:
- mislio sam da ne želiš u sirotište. -
- mislila jesam popustiti, ali kad si rekao moraš... heh, meni nitko ne zapovijeda. - krajem oka sam vidjela osmijeh. odmahnula sam glavom i stupala i dalje u tišini prema sirotištu. čudan je taj lik! ima 16 godina, a ratnik je i zaštitnik sirotišta. divno, zar ne? a da ne govorim koliko cura ludi za njim!!! heh, hvala Bogu pa Andrea i ja nismo takve, ali Anatra ne skriva da gaji nekakve simpatije za njega. iako, nisu jake.
napokon sam se našla i ispred vrata. uzdahnula sam i otvorila ih. ušla sam u hodnik. taman i mračan. samo je jedna mala svjetlost dopirala od prozora sa stropa. pod je prašnjav i stube su drvene. prošla sam niz cijeli dugo hodnik. hodala sam po tračku sunčeve svjetlosti koja dopire iz vrata. onda sam vidjela kako na vrata dolazi očito Cloud. okrenula sam se i on se naslonio na štok od vrata i gledao u mene kao da se želi uvjeriti da idem u sobu. oboma nam je usnica trznula u osmijeh. okrenula sam se i s nestankom svjetla shvatila da je očito zatvorio vrata. laganim koracima je prešao cijeli hodnik, a ja stubište. nestali smo jedno drugom iz vidika. došla sam do sobe broj '8'. drago mi je da nas je ova soba zapala jer mi je to najdraži broj. polako sam otvorila vrata i ušla unutra tiho kako ne bih probudila Anatru i Andreu. kad sam se okrenula i išla zatvorit vrata jastuk mi je doletio u glavu i ja sam glavom pukla u vrata i ona su se treskom zatvorila. okrenula sam se držeći se za glavu, a Anatra je pucala od smija. Andrea se ošamućeno ustala.
- što vas dvije sad izvodite? - upitala nas je i protrljala oči. skočila je na noge i protegnula se. njezina pidžama koju sam joj ja kupila (i na njoj piše sitnim slovima 'I'm a hot babe' ali ona to nije vidjela... još!) joj se pomalo dignula. onda je pogledala na sat i samo skočila na krevet, doslovno, i glavu zabila u jastuk. - vi niste normalene. - promumljala je.
- šta si rekla??? - upitala ju je Anatra, a ja sam Anatru pogodila jastukom, a ova to nije niti osjetila. onda je zbunjeno pogledala jastuk. - kad se ovo ovdje pojavilo? -
- rekla sam ono što je očito!!! - viknula je Andrea. nasmijala sam se i krenula prema svom krevetu. neće se sad valjda samo posvađat... kao i većinom. doduše, to nisu neke svađe. nego su to... samo obračuni riječima. sjela sam na krevet i naslonila se glavom na zid.
- vidjela sam te s Cloudom. - rekla je Anatra sad se obraćajući meni. Andrea je iza nje prijezirno okrenula očima i pukla se po čelu. - što je??? - upitala ju je ova. - lik je tako lip i zgodan. -
- da, da... - rekla je Andrea. - a kakav je kao osoba? -
- to je bitno? - upitala je ova zbunjeno.
- naravno da je!!! pa kak ćeš biti s nekim ako ne znaš kakav je??? - Andrein se glas opasno počeo dizati.
- ma bit će ona njega samo želi jednom. - rekla sam luckasto i Andrea je prasnula u smijeh, a Anatra me zbunjeno pogledala. - ma znaš ono... veza for one night? -
- ubit ću te na spavanju. - zarežala je ova.
- ja spavam kratko, a to je većinom kad si ti u dubokom snu. -
- a što ako ja ne budem spavala? -
- to je apsolutno nemoguće. - gledale smo se neko vrijeme i onda prasnule u smijeh. čulo se kucanje na vratima.
- naprijed! - rekla je Andrea zjevajući. u sobu je ušao Cloud.
- budite tiše. - rekao je oštro. pogledao je mene, pa Anatru koja se malo zacrvenila, pa Andreu. kad je vidio natpis samo je podigao desnu obrvu i odmjerio ju pogledom.
- što je? - upitala ga je ova i ustala se i počela okrećat. - što je tako zanimljivo na meni? -
- samo natpis na pidžami. - rekao je ovaj i naslonio se na štok na vratima, a pogled mu je bio kao da se zabavlja. Anatra se u trku našla na mom krevetu kako bi bar malo odgodila Andrein masakr, a njezin je krevet između mog i Andreinog.
- kakav natpis? - upitala ga je Andrea zbunjeno. ovaj joj je prišao bliže. Andrea se povukla koji korak.
- ovaj. - rekao je i pokazao. Andrea ga je počela čitati iako je bilo naopako, a kad ga je pročitala izgledala je blijeđa od duha.
- i ja ovo cijelo vrijeme nosim? - upitala je samu sebe.
- nisi znala za natpis? - upitao ju je i čudno pogledao.
- pa da!!! tko bi ga vidio? -
- svi? -
- zašto to misliš? -
- zato jer ti je na crnoj pidžami rozim ispisano na... na... na... - pokazao je na prsa.
- a vid stvarno. - rekla je ova i ošinula nas pogledom. - vas dvije ćete krepat. -
- oh, shit!!! - rekle smo nas dvije u glas. Cloud se okrenuo.
- ne moraš ih ubit. - rekao joj je i pogledao ju preko ramena. - dosta ti dobro pidžama stoji. - Andrea se malo zarumenila, a on je krenuo van.
- sumnjam da je on gledao natpis. - rekla sam tiho, ali dovoljno glasno da me svi čuju. Cloud me pogledao prvo -.-' pogledom, a onda se zacrvenio i osmjehnuo. izašao je van i zatvorio vrata.
- bit će tu nešto. - rekla je Anatra pomalo otužno.
- neće. - rekla je Andrea.
- oće. -
- zašto to misliš i kojeg si vraga tužna? -
- zato jer ima kemije između vas i ja san ga mislila imat for one night. - pogledale smo je obje čudno. - ček, sam to ja rekla for one night? Slode ubijen te, druženje s tobom je previše opasno. - rekla je. da, nadimak mi je Slode. ne znam kako je došlo do toga, ali mi se veeeeeoooooomaaaaa sviđa.

----

večer je, točnije noć. 10 je sati navečer. dan je bio tipičan - cijeli dan samo kupanje. a tko ne bi ovdje pod ovakvom temperaturom? Andrea je izbjegavala Clouda, ali i on nju. kako su se međusobno izbjegavali, iz meni nepoznatih razloga, često su se i susretali. onda bi svaki put samo okrenuli glavu jedno od drugoga praveći se da ne vide ovo drugo.
Andrea, Anatra i ja sjedimo svaka na svom krevetu čitajući. svaka u svojoj tišini. doduše, ja ne čitam... samo zurim u slova. u ušima mi je mp4 i svira mi pisma 'Around The World'. vidjela sam kako se Anatra pomiče i nešto priča, pa sam izvadila slušalice iz ušiju:
- ...te li ići u tu neku školu tako daleko? pa koliko ta škola traje? -
- duga priča koju ne bi ti shvatila. - rekla je Andrea i nervozno me pogledala.
- zašto ja ne mogu s vama? -
- ne znam. - pokušala se Andrea izvući.
- kao da mi nešto tajite. - ova je imala uvrijeđen ton u glasu.
- svake godine isto. od početka. - uzdahnula sam. - prekini curo. nismo krive što su nas 5. razred tamo bacili i što ćemo tamo ići sve do 17. godine. -
- u redu. - rekla je ova, a ja sam vratila slušalice u uši. Andrea mi je pogledom zahvalila. odjednom se ustala i otišla do prozora pokraj mog kreveta. rukom me pozvala. došla sam do nje. sam mi svira pjesma 'Mambo No.5' zagledala sam se u mrak i jedino što sam vidjela je Cloud kako se naslonio na motor. pogledala sam Andreu i ona mene.
- zašto ide negdje tako kasno? -
- jebačina. - rekla sam tiho i ova je prasnula u smijeh. - ne znan. - odgovorila sam joj i bacila se na krevet. - nije moja briga što on radi. -
- mda, imaš pravo. niti moja. - nasmijala se i otišla do prozora. Anatra nas je zbunjeno gledala.
- čudne ste. - rekla je.
- tko se javlja... - odgovorile smo u glas i puknule se smijati.

24. lipnja 2008. - utorak

ujutro sam se probudila s rukama ispod glave i zvukom Seke Aleksić u slušalicama. isključila sam mp4 i protrljala oči. Andrea je spavala glavom ispod jastuka, a Anatra je pola visjela s kreveta. na kraju je pala na pod, pa se ošamućeno ustala.
- to se moglo svakom dogodit. - rekla je i srušila se na krevet, te istog trenutka zaspala. polako sam se presvukla i izašla van. odmah sam naletjela na Clouda.
- dobro jutro. - rekao mi je tiho.
- također. - odgovorila sam mu i prošla pokraj njega. povukao me za ruku.
- a doručak? -
- ne bih, hvala. idem van s Renom. - rekla sam i istrgnula ruku te otišla van. ispred sirotišta je stajao Reno.
- 5 minuta kasnije si se probudila. - rekao mi je i ja sam za zagrlila i poljubila u obraz za dobro jutro.
- 5 minuta kasnije sam legla. - objasnila sam mu. bacio je ključeve u zrak i uhvatio ih. spustio je naočale na oči i osmjehnuo se. otvorio mi je vrata auta i ja sam ušla unutra. da, vozi 2 godine ranije ali nema veze. nećemo nastradati... iako se s njim nikad ne zna. jurnuli smo u grad. ušli smo u kafić. naručili piće i pričali. nismo se vidjeli prije ovog cijelo vrijeme dok sam ja bila u Hogwartsu. niti on ne zna za to. u kafiću svira pisma 'Surrender'. odjednom mu je mobitel zazvonio i javio se. ustao se i otišao, ali sam se mogla zakunit da sam ga čula kako priča:
- ne, ne znam Vinc. to je opasno... - pomalo sam se zabrinula. taj njihov (Cloudov i Renov) prijatelj Vinc kojeg često spominju kad pričaju na telefon je čudan lik. nikad ga nisam vidjela, a niti čula o njemu ništa. nitko ne zna za njega. došao je do mene. - možeš li se sama vratiti? posao. - pokazao je na telefon.
- ma mogu. - rekla sam i on je otišao bacajući lovu na stol. platila sam svoj dio i izašla na ulice grada. sunce mi je zabljesnulo u glavu, pa sam spustila naočale sunčane na oči. zavibrirao mi je mobitel. poruka.

........................................................................................................................
- 09:38 - Komentari (42) - Isprintaj - #

........................................................................................................................

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.