utorak, 22.07.2008.

.previše laži odjedanput da bih ostala tu.



Nisi bio tu. Nisam te vidjela. Znala sam da te neću vidjeti. Ali svejedno sam te gledala. Nisam te čula. Ali slušala sam te.
I nisam dovoljno dobro da bih sad mogla nekakav razuman zaključak izreći.
Nepotrebno. Sve se zna. I sve ono nikad neizrečeno znamo još jasnije.

Ja ne postojim. Lebdim negdje. Negdje između Onda i Sada. Bez pitanja si me uzeo. I nije bilo vremena. I sad mi je žao. I znam da sam griješila Onda, možda koliko i ti. ''Budi ponosna'' ponavlja Bare po tko zna koji put. Jedva ga čujem.

I znam. Vidjet ću te, ali Tada te neću gledati. Možeš govoriti što želiš, slušat ću te. Ali neću te čuti.

Daj mi vremena, jer još osjećam prašinu i miris piva u nosu. Neobjašnjiva su asocijacija na tebe.


(i jedan ogroman zagrljaj za Dorissmijeh i ogroman prijeteći šamar za njega ukoliko narednih deset dana bude glumio prijašnjih deset. burninmad
ma kraj mene prijeteće neće se usuditsmokin)
(i neko je 'sjebo' našu klupu na gracu. metak u čeloblabla)
(i još osamnest dana do koncertafino)
(i katice mala ja se slažem za novo potencijalno ime cerek čuvaj se srećo kiss)
/13:26/ nevermind or? /19 lost souls)/

<< Arhiva >>