subota, 25.11.2006.

I eto, ljudi, štrajk gotov...

Da, gotov je.
Da vam iskreno kažem, (ne volim srati govna), drago mi je zbog toga. Jer fali škola, fali razred, fali nešto što nekad ispuni cijeli dan. Tak da. Al opet, ne bi se protivila da se štrajk nastavio. Dapače (koja je to riječ, čovječe! ) bila bi i sretna jer bi se još odmorila. Jer nije mi ovo bilo dosta, nikako!
Inače, pitate se šta radim subotom navečer kod kuće i pišem post? E pa ljudi moji, nije mi se dalo nikud ići! Znam, zvuči čudno i nevjerojatno, al tak je. I nije me sram toga. Mislim, zašto bi bilo? Al eto, i danas neki ljudi vole srati, da su bili ne znam ni ja gdje samo da ne budu pi**.. Daj molim te! Nisi više sedmi razred kad si išao po parku, sa cigarom u ruci koju ni ne pušiš, nego eto samo tako, da se vidi. Mislim stvarno, bilo bi vrijeme da se to preraste! Nismo tolika djeca više. Eto, ali uz to, baš mi i nije najbolje. S vremena na vrijeme, soba se okreće! Čudno. :) Al stvarno, nije mi dobro, al bude to prošlo mene. Sutra sam zdrava!
Inače, mojoj Peštićki je bio rođendan, pa nas je častila pizzom...Jea! Nažderale se ko mutave i onda takve otišle u Concord. Ni disat više nismo mogle..Stavila bi slike, al mi ih Ana nije još stavila na CD. A kad je ona u pitanju, bojim se da to neće tak skoro. Al budu jednom, sto posto! Moraju. Bilo nam je baš dobro, nisam bila na pizzi negdje sto godina, mislim stvarno. Dobro mi to došlo.

Ugl..Da ne pričam više o tome...O školi mi se ne da, nikako! Još mi knjige stoje od utorka, odkad je štrajk počeo, zajedno sa tenisicama za tjelesni.. A šta češ.
Mislim da se idem šišati idući tjedan.. Znam da vam to ništa ne znači, al eto. :)

Malo sam razmišljala, i tako zaključila da je život jedna velika komplikacija..Svakim danom, sve veća i veća. Al eto, tak je to, i protiv toga ne mogu. Jbg. A i mislila sam još o nečemu, i odlučila da si više neću dopustiti da se sa glupostima zamaram i gubim živce. Pa šta će biti sa 30 godina, ak sad već mislim gubit živce i razum? I tako, od danas sam nova! Još sretnija, sa još većim osmijehom na licu i bezbrižna! E sad bi mi dobro došlo nešto novo u životu...Neka nova osoba ili bilo šta..Al u ovoj 53nji toga nema. A šta ćeš.
Eto ljudi, sve je izgleda, dobro. Zadovoljna sam. I bit ću. Veselit ću se i najmanjim stvarima, i pomoći ću drugima koliko mogu. Ispravit ću neke stvari, neke zaboraviti, a neke napraviti. (E kad bi znali šta mi je sad na pameti. Jedan mali pla..)..Hahahah...Da. Baš.

A eto, neću više gluposti pričat...
Idem polako..Pozdravljam svemah!
I sad sam se sjetila! xxx, ako ste na onom kompu do prozora, onda malo bolje pogledajte po monitoru, ekranu. Nadam se da to još uvijek tamo stoji. Ma ništa.
Idem. Sutra bi mogla izvaditi knjige van iz torbe i malo buljit u njih, možda nešto naučim. Nikad se ne zna. :)
- 22:54 - Tvoje riječi ( 38 komentara) - Tvoj papir - #

<< Arhiva >>