osobita,
moja potrebo da zaspim.
da bolim,
kad već ne mogu sanjati
ono što bi htjela ti.
usno.
moja, pritajena.
noćiš pod ovim
silovanim svodom
i
igrajući se borama
drvenog stvora,
šutiš,
svaki put
kad se probudiš.
znam.
u vrijeme kad pljušti
niz kapke
ranjenog junaka,
ovom našem jutru
nikad ne bi rekla
da ti je žao.
ti šutke,
kao mlaz besmrtnosti
budiš nas iz sna,
i čupaš
kamenja iz suza.
tvoje usne
umivaju
jad i riječi,
i nitko više.

"zaslužila si,
da čujem kad
mi kažeš,
budna si.
i pričaš mi,
kako si lijepa.
da mi kažeš
na koga sličiš,
prstom pokazujući,
da ga ne probudimo."