sve sto je zajedno ostalo
od pecata zenjene praznine,
goli je vrisak i kleta mu potkosulja.
bila je ta koja se nije odazvala
ni kad je naslucena, naokolo,
ni kad su spominjani
zadnji ugrizi progona.
bila je bez sluha java
smrtnog umiranja.
valom trajala kaslja umuklog,
rositi i miriti se
s krasotom umivena rasta,
i vreline u perli lica,
kao da se dotice zrno beskraja,
i rijeka sa letom na dnu zive klice,
junački je, od draga kamena,
zagledan u muku ranjene usne.
Omayra Sanchez (1972-1985)-Frank Fournier
val
28 svibanj 2011komentiraj (15) * ispiši * #
