kada biste znali, koliko sam znam,
ne bi bilo da sam vas redu masnice dao,
tlacio noktima osamljenog krvnika.
lako bi, vriskom znoja sa pogođenih zidova
napipali, da znate, kako je u kovcegu mrak.
i nema tih il’ onih sprovoda kojima bi se,
rano, sidrom klaonice, pogazio najmlađi svat.
sve je ovo dio farbe, vi pretjeravate,
pameti od daleko, agonija je ime klišea
a trulez cisti hlad.
među svih milijun celija, mir,
a natovarena krv, zvono sa tornja podzemlja.
ne obazirite se dijete,
nećete se roditi!
da bi bila bijela, krv mora biti krv,
a vi to ne znate, dijete, jer niste bog.
bog sam ja i koljem sto moje nije.

(http://www.bipinchandra.co.uk/signs/signs1.html, Swastika. Varanasi, India.)