"nismo vise sto smo.
mi u trenu,
dok trajemo,
nismo. nestali smo.
u utjesi i po utjesi se,
trazimo, najgori smo.
od svih vrsta, prvi zujimo,
prvi padamo. zarazni smo".
sad kad vise ne mozemo biti,
kopamo se, iskopavamo,
i opet trazimo
i opet nismo.
koliko malo insektu treba da zareže mit,
mit po kojem se tjesimo da jesmo,
da disemo, prodisemo na usta,
kroz koja se ispljunila masna nula,
u preobrazaju nestali smo,
ne znajuci.
00.00.0000.
26 kolovoz 2010komentiraj (17) * ispiši * #
